Стојан Трнокоповић (1877-1936) био је мајор српске војске у Првом светском рату, рођен у Пироту. Војну академију је уписао са 19 година и након три године добио чин потпоручника. Учествовао је у пробоју Солунског фронта, да би потом предводио српску војску приликом свечаног уласка у Сплит, новембра 1918. године. Од 1929. године, био је жандармеријски бригадни генерал, а пред крај живота, и судија Врховног војног суда.
Стојан је на челу 1. батаљона, 13. пешадијског пука „Хајдук Вељко“, ушао у Сплит паробродом „Almissa“, дана 18. новембра 1918. године. На сплитској риви (обали) организован је свечани дочек, уз велики број људи. Сплит је у то време био један од градова са највише присталица југословенске идеје, на тлу некадашње Аустроугарске. На месту где је пристао пароброд, касније је постављена плоча с натписом: „Нека се знаде, да је дне 20. XI 1918. за регенције Александра Карађорђевића, храбра војска Краља Србије, Петра I, под водством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила поздрављена загрљена од цјелокупног народа и грађанства Сплита.“ Тај део обале се дуго звао Пристанише мајора Стојана. Плоча с натписом је скинута 1941. године, по доласку италијанских окупатора. Мајор Стојан је више година живео у Сплиту, а на крају се настанио у Београду, где је и умро.
Трнокоповић је једно од најређих српских презимена, које данас носи само неколико женских особа. Вероватно је презиме узео Стојанов отац П. из Пирота. Порекло породице је мистериозно, сасвим могуће цинцарског порекла. Неки католички богослови су по његовом доласку у Сплит, поред осталог подругљиво певали:„Није Далмација земља цинцарска,већ је Далмација земља Хрватска“. Презиме је изведено од алатке – трнокоп (будак, крамп). Стојан Трнокоповић је са супругом Теодором из Велике Дренове, имао кћери Наду и Веру. Није оставио мушке потомке. Пред крај живота је са породицом живео у Београду. Нада је била дипломирани филозоф, а радила је као суплент гимназије у Великом Бечкереку (Зрењанину), где се удала за колегу Спасоја Васиљева. Стојанов брат Јован, радио је као цариник, са пребивалиштима у Загребу, Новом Саду, Златибору и на крају у Београду. Имао је сина Стојана, коме је дао име по брату, али Стојан такође није оставио мушке потомке. Трнокоповићи су држали и штампарију у Крушевцу.
Лик мајора Стојана се појављује у култној сплитској телевизијској серији Вело мисто (1980-1981), где га је глумио Слободан Алигрудић.
ИЗВОРИ:
- Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941, Миле С. Бјелајац
- Ново доба (сплитске дневне новине), новембар 1918, Сплит
- Београдске општинске новине, 25. 8. 1932, Београд
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић
