Порекло становништва села Бачвиште, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Бачвиште лежи на планинској падини, високој око 600 метара. Околна села су: Лепеница, Јовац и друга.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из већег броја бунара и са извора. Познатији извори су: Стари Кладенац, Црна Трава и др. Извор Црна Трава „је главни“; он може да подмири потребе за водом и пет других села.
Земље и шуме.
Граница атара води преко потеса: Каменити Чукар, Капиџик, Капетанова Њива, Головски Дуб, Булутински Камен, Циганска Падина, Церје, Миреновце и Китице. Унутрашњи делови атара зову се: Зелениште, Старо Село, Сливце, Брајковац, Паламида, Гогин Луг, Гађано Дрво, Тршевина, Црквиште и Селиште.
Тип села.
Бачвиште је село разбијеног типа. Дели се на четири махале. У свакој махали су куће једног рода. Родовска имена су и махалска.
Бачвиште је 1952. године имало укупно 59 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
Код мештана Бачвишта постоји предање о неком старом становништву које је овде живело. То становништво називају Џиданима.
Потес Старо Село лежи на северозападном делу данашњег насеља. Ту су њиве, ливаде и школа. На Старом Селу данашњи становници су „наодили ставроменску воденицу, један наковањ, ћерамиде и дебеле цигле“: По општем предању, овде је некада било српско село од око десетак кућа. Једном се неки „Латини напали Србе“ осим два дечка, који су били браћа. Деца су избегла из ове области, лутала су, па се касније „када су Латини нестали“ вратили и обновили село. Од њих потичу данашњи родови: Дудулинци, Грујинци и Ћосинци. Раније српско село имало је малу цркву, данас порушену. Рушевине су биле у близини Старог Села. Откопане су из земље 1924. године. По остацима од зидова види се да је црква била дуга шест а широка четири метра, у положају исток-запад. Око црквишта налажени су стари гробови. Код црквишта постоји сеоски крст где се окупљају мештани сваке године на дан Св. Јована, летњег.
Селиште је у источном делу села. Сада су тамо ливаде. Не прича се о овом Селишту. Изгледа да су тамо биле прве куће данашњег села. Касније су становници саградили куће на другим деловима атара – тако је село добило разбијен тип.
Бачвиште има гробље у јужном делу села.
Сеоска слава је на дан „Појеранија“, 15. маја.
За верске потребе мештани користе цркву у Стубли.
Село је много страдало од Бугара, нарочито у првом светском рату.
Циганска падина лежи у делу атара према суседномс елу Лепеници. Ту су привремено живели Цигани, сада насељени у Лепеници.
Порекло становништва.
Стариначки родови:
-Дудулинци или Деда Илинци, Никољдан;
-Грујинци, Никољдан и:
-Ћосинци, Аранђеловдан. Како је речено, ови родови потичу од два брата, који суобновили село.
Досељени родови:
-Пашалици, Никољдан, су пре око 180 година досељени из Црвеног Града у Горњој Пчињи. Стојан, 56 година – Костадин – Никола – Јован – Митар – Јован, досељени оснивач рода. У поменутој старини деца су се играла „суд и паша“. Дете од рода Пашалици било је судија и оно је осудило неког другог дечка на вешање, па га остала деца обесила. Због тога је ово дете са родитељима морало да се исели из Пчиње и да дођу у Бачвиште. По том дечку су добили назив Пашалици.
Исељеници.
-Дудулинци, седам породица живи у суседној Лепеници (Деда Илинци) и једна у Скопљу.
-Грујинци, једна породица се иселила у Јагодину.
-Пашалици имају исељених породица у сусеној Лепеници (3 домаћинства), Пехчеву, јабланичком селу Тулару и Нишу – по једна кућа.
-Рашинци су се иселили у Корбевац.
-Андрејевићи живе у Владичином Хану.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
