Порекло становништва села Доње Пуношевце (по књизи Пунушевце), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је изразито планинско; лежи на југозападној падини Мотина, на граници Врањске Котлине и Горње Пчиње. Околна насеља су: Пуношевце у Горњеој Пчињи, Ћурковица, Марганце и Лепчинце.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца. У селу има и два бунара.
Земље и шуме.
Око кућа су потеси са њивама, пашом и буковом шумом. Њихови називи су: Мотино, Манастириште, Трештени Камен, Падине, Орница и Колибе.
Тип села.
Пуношевце је село разбијеног типа. Дели се на махале Долинарци и Лесковица. У првој махали су куће родова Чакрлинци, Биволарци, Мездрајци и Гогинци. У другој махали су куће родова Булимачовци, Зељанци и Сакамлици.
Укупно је у селу 1955. године је било укупно 21 домаћинстава.
Постанак села и прошлост.
Пуношевце у сливу Јужне Мораве основано је пре око 170 година. Оснивач села био је Вучко, предак данашњег рода Булимачовци. Вучко је живео у нижем сели Кршевици. Њему је тамо „доодија неки Арнаутин код жену“. За њим, из неког нижег села, дошли су преци данашњег рода Чакрлинци.
Потес Манастириште, под пашом и ораницама, је на граници атара између Пуношевца у сливу Јужне Мораве и Пуношевцу у Сливу Пчиње. Преко њега је водила српско-турска граница. Прича се да је ту некада био манастир.
Пуношевце у сливу Јужне Мораве и суседно Пуношевце у сливу Пчиње до 1878. године чинили су једно насеље. Поменуте године гребеном Мотина била је повучена српско-турска граница и од тада се они сматрају као два посебна села. Да би се међусобно разликовали, од 1878. до 1912. године села су се звала Српско Пуношевце у Врањској Корлини и Турско Пуношевце у Горњој Пчињи.
На гребену Мотина местимично се познају шанчеви и зидови од караула. То су остаци од раније турско-српске границе. До 1912. године преко овог села било је развијено кријумчарење; из Турске су становници добављали со, шећер, памук – а из Србије у Турску су шверцовали оружје, масло, секире, раонике и др.
Сеоске славе су Ђурђевдан (по цркви у пчињском Пуношевцу) и Спасовдан. Спасовдан се слави однедавно; једне године „тепао град и зато се заветили“. О сеоским славама приређује се сабор на месту Колибче.
До 1878. године гробље овог села било је у Пчињском Пуношевцу. Од тада се сахрањују у гробљу села Марганца.
Порекло становништва:
У Пуношевцу су ови родови:
-Булимачовци, Аранђеловдан, су досељени крајем XVIII века из нижег села Кршевице. Милан, 78 година – Стојан – Стаја – Величко – Вучко, који се доселио. Неки њихови истоимени рођаци из Кршевице преселили су се у Врање.
-Чакрлици и Биволарци, Аранђеловдан, раније су чинили један род. Доселили су се из неког села у низији.
-Зељанци, Аранђеловдан, су грана од Булимачовци. Неки њихов предак „узео је жену Мездрајку“ (из Мездраје у Горњој Пчињи) и по њој добили презиме.
-Гогинци, Аранђеловдан, су се доселили пре 1878. године из пчињског Пуношевца.Тамо имају рођаке.
-Сакамилици, Аранђеловдан. Време и место исто као код рода Гогинци.
Исељеници.
-Пунушевчани живе у Средњем Селу изнад Врањске Бање.
-Гогинци и Каланци су се иселили у Дејанце – Горња Пчиња.
-Стаменковићи су се иселили у Грамаду код Прешева.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
