Порекло становништва села Сопотница, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село се налази на надморској висини од 450 метара и има добар поглед на горњи део Заплања.
Име села.
Име села потиче од извора које мештани зову Врело. „Сопот“ значи извор.
Воде.
Сопотница има два врела, Мало и Велико Врело. Оба су изнад села. Поред Малог Врела саграђена је основна школа. Вода Малог Врела је константна а код Великог Врела у току године осцилира, зависно од годишњег доба и атмосферских прилика. Када је највећа издашност врела, воде има за покретање два воденична камена.
Постанак села.
Не зна се тачно од када постоји насеље Сопотница. Његов повољан положај – заклоњеност Сувом Планином од ветрова и изложеност јужној страни, добра вода и близина испаше за стоку – привлачили су људе од давнина.
Старине у селу.
Место испод села, на коме се налазе ливаде и баште зове се Селиште. Приликом радова на земљи наилази се на „црепутине“, што указује да је ту постојало насеље.
Тип села.
Сопотница је насеље збијеног типа, односно није подељено на махале или засеоке. Становништво се, као и у осталим селима Заплања, дели на фамилије. Називи фамилија су различити. Обично се фамилија зове по имену а ређе по надимку оснивача рода. У једној фамилији има више презимена, а понегде два рођена брата имају различита презимена.
Остали подаци о селу.
Сопотница је 1878. године имала 59 кућа са 486 становника. Село је било без спахије када су ослобођени од Турака. Број кућа и становника према попису становништва.
- – 161 – 950
- – 159 – 824
- – 156 – 715
- – 151 – 602
У периоду од 1948. до 1971. године број становника је смањен за 348. Између два светска рата само је у Мачву одсељено 15 кућа. Данас у селу преовлађују старачка домаћинства. Изградњом индустрије у Заплању, у првом реду фабрике „Елид“ у Доњем Душнику, модернизациојом путева и другим мерама стварају се услови да се млађе становништво задржи у Сопотници.
Порекло становништва.
-Станичини. Род је засновао Станча. Њега је мајка пре око 200 година довела из Миљковца, приликом преудаје у Сопотницу. Фамилија у коју је доведен Станча звала се Грљнини. Када је Станча одрастао добио је четвртину њихове земље. У селу их има 21 кућа а одсељених преко 30 кућа, у Мионици, Шапцу, Лозници, Лесковцу, Нишу и другим местима. Људи из ове фамилије су вредни, марљиви, образовани… Слава: Св.Ђорђе.
-Деда-Николини, Митићи. Оснивач фамилије Никола доселио се пре 200 година са Косова. Син Димитрије-Мита се презивао Митић. У селу их има 9 кућа, Нишу 11, Дугој Пољани једна, Мариној Кутини две куће. У фамилији има интелектуалаца. Славе Лучиндан.
-Соленичини. Оснивач рода је предак коме само памте надимак – Соленица. Он је пре око 150 година досељен из Калетинца, најпре као слуга у фамилији Суроњани, а касније је, после 20 година слуговања, добио једну трећину имања. У селу их има 10 кућа, Нишу 8, Гаџином Хану, Брестовцу, Глушцима (Мачва), Обреновцу и Шапцу по једну кућу. Слава: Св. Ђорђе.
-Живкови, Живковићи. Фамилију је основао Живко пре око 150 година. Живко се доселио из околине Врања. Живко је тамо чувао овце. Има је и пса. Једном приликом је наишао Турчин и из чистог мира кубуром убије пса. То разљути Живка и треском (ивером) закоље Турчина те је због тога побегао у Сопотницу. У селу их има 4 куће и толико одсељених – Београд, Ваљево, Ниш и Прва Кутина. Славе Аранђеловдан.
-Баба-Маријини. Ово је једна од најпознатијих фамилија у Сопотници. Баба Марија се доселила са Косова, гд је њен муж погинуо у сукобу са Турчином. Са собом је довела четири сина. Једно време су живели у Јагличју. Вема су богати. Имали су тројицу слуга. Многи су завшрили високе школе, неки чак и у XIX веку. Имају једног доктора правних наука, који је био у дипломатској служби. Славе Лучиндан.
-Суроњини*. Оснивач рода је Антанасије (Тане). У селу их има осам кућа. Има их одсељених у Нишу, Лесковцу, Мачви…. Не каже се ништа о пореклу.
-Џокерски*. Фамилија има 5 кућа у селу а има и доста одсељених, највише у Нишу и Зајечару. Не каже се ништа о оснивачу рода и пореклу.
*Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
