Порекло становништва села Глухавица, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Глухавица је у горњој долини Себечевке, на осојној страни Острог Врха.
Тип села.
Куће су груписане по родовима у посебним махалама: Кукића Махала у средини села, Пренча Махала у врху села, Аземовића Махала у северном делу села, Бошњачка Махала у источном крају, Оџиска Махала и Бабићска Махала; највиши крај села су Кути.
Воде.
Село има добру изворску воду: Стублина и Чесма у Пренчи Махали, Дубље у Реџијској Махали, Барина у Оџиској Махали, Адемова Вода у Бошњачкој Махали и најбољи извор Хусина у Пренча Махали. Поток пресушује, с пролећа је плаховит.
Земље и шуме.
Пошто су њиве слабе родности, то се Глухавичани баве сточарством. Најбоље су њиве поред корита Себечевке на местима Лугови, Ћомка, Луке, Ледине, Лазине, Орнице и Баштине; ниже кућа су Бешевка, Драча и Тутића Њива (Тутићи се негде одселили). На месту Ћумурњачи „палио се ћумур“ (дрвени угаљ). Нове крчевине су по странама брда; шуме и испаше су по Рачевцу, Гурини и Хусини, Великом Капавцу, Пољаку повише кућа Кукића, Остром Врху и у Дубљу.
Име села.
Име селу је српско, старо, постало по „глушном“ месту, тј. оном које је заветрини, заштићено од ветрова. Такво место морало је бити у долини, на месту данашњих Црквина. Положај данашњег села није „глушно“, па се, према томе, име средњовековне Глухавице пренело на данашње село. Као Глуха Вас забележено је око 1316, 1330. и 1396. године. Тада је Глухавица била рударско наље на месту Црквина.
Старине у селу, постанак и историјат.
Алије и у данашњој Глухавици било неко средњоведовно насеље или крај старе Глухавице, које се спомиње у Сопоћанском поменику. Од њега су остала три стара гробља, међу њима вероватно и гробље асељених рудара. Једно старо хришћанско гробље је у Пренча Махали, од којега нема видних остатака; друго је било на Ћафи, на коме и сада има надобних плоча; треће је било у потоку ниже Прла. Бекташев Гроб на Вратницама је из недавне прошлости.
Данашње село заселили су Кучи Алиловићи око средине 19. века. Неко старије мухамеданско насеље претходило је данашњем. Остатака тог старог мухамеданског насеља има на неколико места: на врху Рачевца је старо мухамеданско гробље, у селу на месту Ораху је друго старо њихово гробље, у коме се и сада копају мухамеданци; на Остром Врху има видних остатака градине, код које су чобани налазили новац од бакра. Село је имало 1948. године 90 становника:
Порекло становништва.
-Алиловић, 1 кућа, је Куч, прешао из суседних Ковача око 1850. Године.
-Бабићи, 3 куће, су од Куча Бабића у Надумцима.
-Броња, 1 кућа, је досељен из Себечева 1913. године, старином из пештерског Рамошева.
-Плојовић, Шемовић, 1 кућа, је доводак из Великог Лукара 1915. године.
-Бошњаци, Алиловићи, 2 куће, су досељени из Босне 1879, године; шест њихових породица одселило се 1920. године у Турску; одељаци су Муровић и Алиловић у Вареву.
-Коца, 1 кућа, је Хот из Бујковића у Штавици, дошао одиви у кућу.
-Шкриељи су досељени из штавичког Доброг Дуба, старином из „Морине“ у Албанији (знају да су им преци били католици).
-Реџићи, 3 куће су на Лединама;
-Хоџићи, 4 куће, су на Орницама;
-Кукићи, 4 куће, су под брдом Пољаком;
-Матаре 2 куће, и Пренче (имају одељаке у Новом Пазару), Аземовићи, 10 кућа, су са кућама ниже Острог Врха:
Сви су они досељени око 1870. године из Смолуће.
Глухавичани и Куртовићи у Новом Пазару су из Глухавице.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
