Порекло становништва села Злокућане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Злокућане се заселило на десној обали Јањушке Реке, на најнижој дилувијалној тераси која се још изнад села благо спушта у правцу северозапада ка Јужној Морави.
Тип села.
И ово мало село је збијеног типа и углавном подигнуто са обе стране пута који води из правца Богојевца за Јашуњу, а некада за чувене Јашуњске манастире.
Име села.
Положај села не одговара његовом имену; има добру земљу, планински поток – Јањушку Реку а близу је и Јужна Морава. Све је овде добро. Како је дошло до тога да се село назове Злокућане? Може бити да је Злокућане ка композитна реч садржи нешто из келтског језика, рецимо завршницу речи, онао кућане, или кучане? На све то би боље обавештени истраживачи тек требали да дају одговор.
Воде.
Ма Кусом Риду, како се зове онај брег који са јужне стране опасује Злокућане, налази се кладенац са јаком врелом здраве воде, па су овај искористили Злокућанчани да за 26 домаћинстава доведу воду у своје домове. Остале куће се служе бунарима, чија је дубина од 6 до 10 метара а вода здрава и питка.
Земље и шуме.
Злокућанси атар са протеже на 202 хектара. Од ове површине њиве и баште захватају 11 хектара, воћњаци 2, виногради 27, ливаде 5, пашњаци 19, шуме такође 19 док је неплодно 12 хектара.
Земља носи ове називе: Јањушка Међа, Ћилер, Градац, Росуља, Морава или До Мораве, Рид, Дубочица и Куси Рид.
Постанак села и прошлсот.
Село Злокућане се нашло у близини једног од најзначајнијих праисторијских налазишта Градца и Ћилера, за који је постојао и још увек постоји велики интерес научне јавности не само наше земље већ и Европе.
Злокућане као словенско односно српско насеље је старо село. Не постоје подаци о њему из српског средњег века, али су га Турци забележили у свом сумарном попису са почетка XVI века као Злокућани. Било је тимарско лено уз села Бучје, Грочан и Коколовац. Ова област под Турцима се протезала чак до садашње бугарске границе и много труда и времена је потребно са се изучи свих 300 насеља оног времена, колико поменути турски извор помиње.
После укидања спахијског система, Злокућане је подвластио неки Турчин. Злокућане као мало село од десетак кућа имало само једног господара.
Порекло становништва.
У првом српском попису после ослобађања Злокућана је припадало јањушкој општини и имало је 10 домаћинстава. У наше време, односно 1953. године у њему је било 44 домаћинстава са 303 становника а 1971. године 56 домаћинстава са 270 становника.
У Злокућану живе ови родови:
-Ранђеловићи су из Јашуње.
-Ђорђевићи, сродни Ранђеловићима, су такође из Јашуње.
-Митинци су из Дарковца.
-Гаџурце (?).
-Милкинци су непознатог порекла.
-Јовановићи су непознатог порекла.
-Петровци,
-Миленковићи су непознатог порекла.
-Давини (Стојановићи) су непознатог порекла.
-Ђокићи су из Јарсенова.
-Крстина Настић. Прадеда Крстинин дошао је из „Арнаутског Шишинца“.
Занимање становништва.
Злокућанци сеју на својим њивама пшеницу и кукуруз, којима се јавља тржишни вишак. Саде и кромпир. Дуван сади око 10 кућа. Винограде има по нека кућа. Проиизводе купус и индустријску паприку. За баштованство имају изванредне услове на локалитету Морава. У фабрикама ради око 30 радника. Има их који су на раду у иностранству.
Од стоке имају овце, две куће по 20 и једна 10 брава: Краве имају од једне до четири. Коња у селу има 12. Свиње гаје само за споствене потребе.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
