Порекло становништва села Зладовце (по књизи Злодовце), општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Зладовце је везано за падину долине Трипошнице, која је стрма и разуђена честим доловима. Свероисточно од Зладовца је село Голочевце а југозападно Дејанце.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора, од којих су познати: Студени Кладенац, Црква Чешма, Орашина и Гола Ртина.
Земље и шуме.
Називи потеса на атару су: Сртеш, Базов Пад, Густа Чемерика, Киселица, Бучке, Големи Дол, Боријец, Селиште, Крс, Буков Пад, Орашина, Анђелков Сеч, Балабаница, Добовир, Гола Ртина и Вирови.
Тип села.
Зладовце је село јако разбијеног типа и подељено је на ове махале: Доња Махала, Горња или Попаркоска Махала, Велковци, Баба Петринска, Кочинци, Бачинци и Суљинци. Махале су једна од друге удаљене четврт сата хода. Махалама су имена наденута по именима родова или по положају. Куће у махалама нису груписане.
Зладовце је 1949. године је имало 12 родова у 45 домаћинстава.
Постанак села, прошлост и старине.
Више махале Баба-Петринци налази се потес Селиште. Опште је предање код мештана да је ту „во некој век“ било село. Када је „цар погинуо на Косову“ тада је пропало село а народ „избегаја“.
До Селишта постојали су стара црква Св. Марка и гробље. Црква је припадала оном „предњем селу“. Пре око 70 година, када су мештани у непосредној близинни црквине саградили нову цркву, откопали су за „десет коли“ кости. Нова црква посвећена је Св. Тројици и у њој је смештен „камени престол“ пронађен у поменутој црквини. За стару зладовску цркву неки причају да је до ње са планине „текло млеко по ћунци“. Данас се на неким местима око црквине виде остаци од земљаних ћункова.
По данашњем становништву село је старо око 165 до 170 година. Као оснивачи сматрају се преци данашњих родова: Орашинци, Папарковци и Велковци. После њих досељени су и остали родови. Они су се овде склањали од зулума или су неки у старини „направили белај“ па су хтели овде да сакрију траг.
Из Зладовца је било у новије време и великог исељавања. Неки кажу да се од 1878. године до данас иселило око 100 породица. Због исељавања данашњи родови у селу су мали. Исељеници највећим делом живе у околини Лесковца – села Лозне, Тулари и др.
Порекло становништва.
Сви сеоски становници су досељени.
Родови су:
-Орашинци су пореклом из кумановског села Ораха. Овде је дошао деда Галеа са сином Стеваном пре око 165 година: Младен, 75 година – Алекса – Стојко – Стеван – Галеа. Када су ови у турско д оба градили кућу на месту где су им се налазили сточарски станови, били су „на смећу“ стоци из суседног села Дејанца. Стога су Орашинце мештани из Дејанца тужили врањском паши да их исели, али су они и поред тога остали на том месту.
-Суљинци су огранак рода Орашинци. Имају исељених породица у јабланичком селу Лозну.
-Попарковци или Ивковци не знају за своје порекло. Имају исељеника у јабланичком селу Лозна и Панчеву. Њихови исељеници у Лозану дошли су 1912. године да продају земљу, које су у турско доба морали напустити.
-Велковци не знају за своје порекло. Овде живе од када и претходни родови.
-Балчинци не знају за своје порекло. Деле се на:
-Стојчине и Златкове. Имају исељенике у Лозну и Трнави код Прешева.
-Црњинци не знају за своје порекло. Имају исељеника у Лозну.
-Анђелови не знају за своје порекло.
-Милосави не знају за своје порекло Имају исељеника у Умин Долу код Куманова и Каравукову – Бачка.
-Баба-Петринци не знају за своје порекло. Име су добили по баба Петри из четвртог појаса. Имају исељеника у Биљачи код Прешева (данас изумрла) и у јабланичком Лозну.
-Кечинци не знају за своје порекло. Једна њихова породица се недавно иселила у Каравуково – Бачка.
-Картавелци су пореклом из из Рајчевца код манастира Прохор Пчињсски где имају рођаке. Из Зладовца имају исељенике у Големом Долу код Прешева.
-Крстини су досељени из Ђерекарца у истој области. Тамо су живели у махали Село. Даље име је порекло из Ђерекара код Гњилана. Оснивач рода у Златовцу био је Крсто, дед данашњих становника: Оне је дошао пре око 80 година као домазет. Имају исељених породица у Брестовцу код Панчева.
Сви становници као кућну славу славе Св. Николу – Никољдан. Сеоска и црквена слава је Св. Тројица.
Исељени родови.
-Милошеви или Јанкови су се иселили у Големи Дол код Прешева. Тамо су дошли 1914. године.
-Миљарци су се иселила у Прешево.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
