Порекло становништва насеља Зелетово (Суво Поље), општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Зелетово се налази на најнижој дилувијалној тераси пусторечке котлине која се, источно од села, благо спушта у раван Пусте Реке.
Тип села.
То мало село од 45 домова, поређаних у облику потковице, збијених дворишта, у којима су куће и остале економске зграде сваког домаћинства. Село је подигнуто на утринском земљишту старог суседног села Плавца покривеног храстовом шумом. Од ове шуме је остало десетак храстова на земљишту које је и данас празно и лежи у југозападном углу сеоског простора. На том простору је школа а и споменик палим борцима НУОП и жртвама фашизма са бистом народног хероја Станимира вељковића Зелета.
Име села.
До 1974 године село Зелетово се звало Суво Поље, па под називом и сада налази у свима картама овог региона. Међутим, 1974. године, одлучено је да се село назове именом једног од организатора устанка и партијског руководиоца лесковачког подручја Станимира Вељковића Зелета, родом из Сувог Поља.
Постанак села и прошлост.
Зелетово је ново насеље. Основано је на пространој утрини до тада ненасељеној. Терен на коме је село подигнуто је без реке и речице, благог нагиба према Пустој Реци, па је због тога добило име Суво Поље. Село су основили насељеници са изворишта реке Пчиње, околине Трговишта. Потомци тих првих насељеника и данас чине главне родове овог насеља.
Воде.
Нити кроз село, нити у његовј близини има ма какве текућице као што обично бива код сеских насеља. Пуста Река је удаљена од села випе од једног километра. Село се за потребе људи и стоке служило водом из бунара а у задње време изграђен је водовод. У алувијалној равни Пусте Реке је ископан бунар, па се из овог бунара помоћу хидрофора вода избацује у резервор изнад села западно од данашње школе, одакле се, природним падом, одводи у сваку кућу. Вода из водовода је коришћена и за чесме са две славине у виду оборених тестија од бронзе које су вешто уклопљене у споменик палим борцима и жртвама рата и фашизма.
Земље и шуме.
Зелетово има мали атар од свега 340 хектара. Оранице и баште захватају 211 хектара, воћњаци 2, виногради 7, пашњаци 29, шуме 50 док је неплодно 14 хектара.
Земља носи ове називе: Чукар-Село, Језеро, Модра Глава, Ширине, Глигорине, Дугачке Њиве, Испод Насип, Тршевине, Радојково и Горњи Делови-Присоје.
Порекло становништва.
По попису становништва из 1971. године Зелетово је имало 42 куће и 161 становника. Према попису из 1953. године број кућа је био исти – 42 али је у селу живело 261 становник, што значи да је у задњих 18 година број становника смањен за стотину људи, односно за преко једну трећину укупног броја становника.
Становништво Зелетова чине ови родови:
-Вељковићи-Џиџини су досељени из Ђермана – Трговиште.
-Крстићи-Крлежи су из села Луке – Крива Паланка.
-Митровићи су из Цмиљана на Косову.
-Илићи-Биљаф су из Ђермана – Трговиште.
-Јовановићи-Вељковићи-Чољаци су из Ђермана – Трговиште.
-Стошићи-Полицајци су из Лескице код Криве Паланке.
-Јовановићи-Курцупи су из села Луке код Криве Паланке.
-Станисављевићи-Лисаци су из Ђермана – Трговиште.
-Павловићи-Чољаци су из Ђермана – Трговиште.
-Костићи-Бељаци су из Ђермана – Трговиште.
-Китановићи-Дибраци су из Ђермана – Трговиште.
-Цветковићи-Дошљаци су из Ђермана – Трговиште.
-Богдановићи-Јуруци су из Бреснице – Трговиште.
-Михајловићи – Аџилојци су из Стајовца – Трговиште.
-Ђошићи-Џиде су из села Луке код Криве Паланке.
-Митровићи – Цуцулци су из Ђермана – Трговиште.
-Миловановић (Михајло)-Ерлез је из Мијајлице.
Родови по реду пети (Јовановићи – Чољаци) и под девет (Павловићи – Чољаци) до Другог светског рата презивали су се Вељковићи; исто тако родови Петковићи и Богдановићи-Јуруци потичу од истог претка.
Сви ови насељеници напустили су родни крај и дошли у Пусту Реку због репресалија Турака и бугарских комита, као и из економских разлога; дошли су на равну и плодну земљу.
Занимање становника.
Главно занимање је земљорадња. Од стоке чувају само краве и свака породица пар свиња за домаће потребе. Омладина и старији здрави људи иду у печалбу и тако стекну у старости пензију. Неки имају и борачку пензију.
У селу постоји четвороразредна основна школа као истурено одељење омогодишње школе у Бојнику. Школска зграда је проста грађевина-кованица, па се мештани спремају да подигну нову школу од печене цигле. Уз школу је мала башта у којој учитељ Радисав Манчић гаји најнужније поврће.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
