Порекло становништва села Загужање (по књизи Загужане), општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Загужање се налази на путу Сурдулица – Владичин Хан са десне стране. Куће су расспоређене по доловима и блажим падинама.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из кладенаца и из бунара.
Земље и шуме.
Топографски називи потеса носе ове називе: Бубавица, Железарник, Мртвица, Одановица, Гајдарски Вир и Самоков.
Тип села.
Загужање је село разбијеног типа. Састоји се из махала: Рид, Река, Гајдарци и Ченговци. У свакој махали има издовејних група сродничких кућа.
Загужаење је 1952. године у свом саставу имала укупно 67 домаћинстава.
Постанак села и прошлост.
Загужање је некада имало три куће. Од сваке куће намножио се по један род: Цветковци, Ивановци и Гајдаровци. Остали родови потичу од млађих досељеника.
Самоков је потес испод села. У турско доба ту се „радило гвожђе“. Данас се у њивама на Самокову виде остаци „од згурије и ћумур“.
Изнад села је шума Железарник. Њу су становници загужања купили од муслимана раније, насељених у суседном Алакинцу.
За време Турака Загужање је било рајатско село – „није било господарско. Године 1878. многе њиве мештани су купили од исељених муслимана из суседних села Алакинца и Житорађе.
На доњој страни Загужања је гробље, заједничко са суседним Алакинцем.
Главна сеоска слава је Спасовдан а споредна Св. Арханђео.
Порекло становништва.
Српски родови су:
-Цветковци и Ивановци потичу од браће Цветка и Ивана. Старо презиме им је Стамболичани. Славе Аранђеловдан. Сматрају се као старинци, јер су „од век овде“.
-Гајдаровци, Аранђеловдан, су досељени из Мачкатице у Грделичкој Клисури.
-Јанчићи, Спасићи, Стојановци и Жудини су раније чинили један род. Јанчићи славе Никољдан, остали Аранђеловдан. Не знају за своје порекло.
-Маринковци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Стаменковићи, Аранђеловдан, су досељени „деца као сиромашчики“ из Прекоделца. Од њих је род.
-Анђелковићи, Аранђеловдан, не знају за своје порекло
-Ивановићи, Јовањдан и:
-Стевановићи, Св. Петка и Јовањдан, су досељени из Бацијевца. У кући рода Ивановића сада живи само један старац.
-Стојановци, Јовањдан, су досељени из Кијевца.
Родови православних Цигана-Рома:
-Ризини, Антини и Крстићи, славе Аранђеловдан. Досељени су у рано турско доба („туј се век прекарали“). Куће су им у махали Чиговци. Земље немају, раде као свирачи, корпари или су радници у суседном Белом Пољу
Исељеници.
-Ивановићи, Николинци, Петковци, Маринковци, Вучини и Голошици иселили су се у пољско село Алакинце.
Бело Поље.
Бело Поље је ново индустријско насеље основано у Другом светском рату на атару Загужања, покрај пута Сурдулица – Владичин Хан.
У овом насељу је метално предузеће „Мачкатица“. Око предузећа виде се нове зграде за становање радника и чиновника и чланова њихових породица. Године 1951. Бело Поље је имало 473 становника. То су радници и службеници. Њихов боравак овде није сталан, јер они често долазе и одлазе. Највише су се прикупили из појединих околних области. Насеље је добило име по месту на коме је основано.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
