Порекло становништва села Жабљане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово село се налази око једна километар северозападно од Вучја. Благодарећи ширењу Вучја, ова два села су се готово спојила. Жабљане је равничарсско село мада се један део атара простире у правцу кукавичких брегова.
Име села.
Земља на којој се село налази и оно око села је веома ниско и подводно. Колико је то земљиште било подводно докази су називи локалитета у његовом атару: Луке поред Вучјанке, Луке поред Ветернице, Лазареве Рупе, Језеро.. Сви ови локалитети су до недавно били под водом, а у њима је било барског света, нарочито жаба. По томе се село најпре звало Жабља Бара, Жабаре (скраћено Баре) и најзад Жабљане.
Воде.
Поред Жабљана и недалеко теку: Ветерница, Вучанка. Поред њих су кроз ово село и поред њега токови Ботуње (Мала Ботуња), која долази из правца Брзе, затим Каменитица, чији је извор испод Збежишта. У Горњем Селишту, где су воћњаци Жабљана, налази се кладенац.
Благодарећи притиску воде Ветернице, Вучанке, Мале Ботуње и Каменитице и низини земљишта, изданске воде су обилне и блиске површини па се лако копају бунари. Само је вода из тих бунара „тешка“ изузев воде Вучанке, чија вода спада у „најмекше“ воде Европе.
Постанак села и прошлост.
Жабљане је старо село. По турским подацима о попису становништва из XV века, село Жабља Бара, потом Жабаре а сада Жабљане било је 1450. године тимар неког Мехмеда Видимлије. По ослобођењу од Турака 1877. године Жабљане је имао 46 пореских глава. Село је било господарско, као и сва околна села и последњи господари овог села су били неки Садик и Суља, субаша жабљански.
Као господарско село Жабљане је плаћало аграрни дуг, али није забележен ниједна случај продаје имања несолвентних Жабљачана.
Земље и шуме.
Атар овог села протеже се између атара села Вучја, Белог Потока, Радоњице, Бунушког Чифлука, Брзе и Збежишта и има простор од 444 хектара од чега је обрадиво земљиште на 230 хектара.
Земљиште носи ове називе: Сланиште, Вучанке, Средорек, Луке, Конак, Брестар, Горине, Луке, Смуге, Лештар, Крушкар, Доње Селиште, Лазарева Рупа, Тршевине, Језеро, Соколовица, Гукавица, Шиљковица, Горње Селиште, Јованов Чукар, Огорели Џгар, Обешеник, Талпени Мост, Ливачики, Антанасов Камен и Куса Долина.
Порекло становништва.
Село Жабљане је по попису из 1959 године имало 74 куће са 467 становника, који припадају овим родовима:
-Горинци, чије порекло води из села Горине.
-Тонкини су староседеоци.
-Јанкини не знају за своје порекло.
-Пантинци су из Тибужда код Врања.
-Ранђелови су староседеоци.
-Цветановић Тодор је староседеоц.
-Слаништљинци су досељени из Тулова.
-Мингарци су староседеоци.
-Гаћини су староседеоци.
-Попкини су из Шоплука.
-Вељинци су староседеоци.
-Мијајлини су староседеоци.
-Петријинци су староседеоци.
-Цацини су староседеоци.
-Шумарови су из Вучја.
-Новоселци су из Калуђерца (Мирко Пешић).
-Бисаци-Кованлук су староседеоци.
-Крстић Влада је из Цернице.
-Милан Ћирковић је из Козаре.
-Ранђел Митровић је из Брзе.
-Станко Мијић је Коприве.
-Радосав Младеновић је из Стрешака код Врања.
-Јелана уд. Здравковић је из Славујевца.
-Бора Дејановић је из Гргуровца.
Занимање становништва.
Главно занимање је земљорадња уз стајско сточарство; свака кућа има по две краве, свиње, нешто оваца и др.
Од усева гаје пшеницу, кукуруз, јечам, раж и друга жита. Баште су за сопствене потребе.
У селу је регистровано 15 занатских радњи чији су власници: два ковача, два зидара, два кројача, тракторист, вршач, пластичар, превозник, поткивач, произвођач ракије и два млинара.
У селу има две воденице поточаре и једна електрични млин. Продавницу држи Земљорадничка задруга из Бунуше.
Пошто је Вучје и непосредној близини добар број Жабљанчана ради у фабрици штофова у Вучју.
ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
