Порекло становништва насеља Вујаново, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Вујаново се налази на благим падинама брегова, између којих су потоци, који скупљају атмсферску воду са пространих површина средње пусторечке равни, и они којима отиче вода са изворишта на Радану и са падина Петрове Горе, усекли своје долинице и долине, од којих је најдубља она северозападно од Села, којим протче Вујановска Река, једна од десних притока Пусте Реке, у њеном горњем току. Вујаново је у средишту једне простране зоне Пусте Реке најређе наеље у целој овој области и без икаквих саобраћајница.
Тип села.
Вујаново има три махале: Село, Тврдаци и Гусињци. Махала је среддишњи и првобитни део Вујанова. По типу Вујаново је у централном делу збијеног типа а таква му је и махала Тврдаци. Махала Гусињци је разбијеног типа, каква су насеља осталих црногорских и херцеговачких досељеника.
Име села.
Овај топоним потиче највероватније од имена оснивача села, односно властелина коме је село у току српске средњовековне државе припадало. Нема никаквих легенди и објашњења о настанку имена овог села, какав је случај са многим селима Пусте Реке.
Воде.
Вујановска река је главна текућица у овом крају. Она приточе поред села са његове северозападне стране на око један километар. Њене компоненте су Ивањска и Бориначка Река, које се састају испод села Мајковца.
На северу од села налази се извор-Кладенче, на општенародној утрини. Осим тога свака кућа има бунар. Бунари су дубоки до 10 метара. У средини села је сеоски-арнаутски бунар. Четири домаћинства Вујановца су са локалитета језеро довели воду до својих кућа.
Постанак села и прошлост.
Вујаново је старо село основано у доба српске средњовековне државе. Михајло Луковић га помиње у два маха и увек у вези а дуговањем неког Вукоте Рајића, из Вујанова по првој белешци 1434. године док га у другом случају помиње 1438. године.
Код пописа становника 1879. године у Вујанову је живело живело је само 52 становника у 7 кућа. У току рата 1877/78. године село је било спаљено и његови становници Арбанаси су га напустили.
Старо Вујаново је имало своју цркву. Сада је то Црквиште култно место, на распети петак овде жене долазе, стављају крстиће на оболела места, са уверењем да ће тако излечити своју болест. При томе остављају ситан новац и разне белеге. Око црквишта има трагова од старих кућа и других зграда. Можда су то биле црквене или манастирске зграде а можда и остаци старог Вујанова.
Земље и шуме.
Вујаново има атар који се простире на 646 метара. Од тога су оранице и баште на 237, воћњаци 13, виногради 4, ливаде 78, пашњаци 221, шуме 79 а неплодно је 14 хектара.
Земља носи ове називе: Јасенов Рид, Магашко, Браниште, Лабура, Преки Дел, Тршевине, Језеро и Ораница.
Земља је црна иловача, пескуша и лиска.
Порекло становништва.
Вујаново је мало село, које се све више смањује. Према попису становника из 1953. године оно је имало 385 житеља, док је 1971. године пописано само 180 људи и жена.
Сада у Вујанову живе ови родови:
-Љубићи су досељени из Црвене Јабуке.
-Грујићи су из Црвене Јабуке.
-Анђелковићи су из Црвене Јабуке.
-Марјановићи су из Црвене Јабуке.
-Ђорићи су из Црвене Јабуке.
-Марковићи су из Црвене Јабуке.
-Јовановићи су из Црвене Јабуке.
-Стаменковићи су из Црвене Јабуке.
-Виденовићи су из Црвене Јабуке.
-Стојичићи, призетко, досељен из Боринца.
-Митровићи су из Црне Траве,
-Станојевићи су из Црне Траве.
-Стефановићи су из Лозана.
-Миладиновићи су из Црне Траве.
-Динићи су из Црне Траве.
-Богдановићи су из Црне Траве.
-Пејићи су из Црне Траве.
-Михајловићи су из Црне Траве.
Сви ови родови су настањени у централном деслу Вујанова – Селу.
-Ђурашковићи су досељени из Црне Горе, из Гусиња.
-Јовановићи су из Гусиња.
-Павловићи су из Гусиња.
-Караџићи су из Гусиња.
-Ђуровићи су из Гусиња.
Св и ови родови из Гусиња, осим рода Караџићи, су једна род. Гусињци живе у махали која носи име њиховог родног краја – Гусињци.
-Трајковићи су из Криве Реке.
-Коцићи су из Криве Реке.
Ова два рода су настањени у махали Тврдаци. Ово име су добили по томе што су „тврди“.
Занимање становника.
Вујановчани се баве земљорадњом. Сеју пшеницу, која добро успева, и кукуруз, за који вујановачка пескуша и лиска није најпогодније тло. Године 1974. пшеница је одлично родила, док је кукуруз био слабашан, низак, са по којм малим класом на другом или трећем струку.
Од стоке чувају краве. Два до три грла по домаћинству. Оваца у целом селу има око 200 брава.
Вујановчани су печалбари, пре свега зидари, фасадери, керамичари и др. У селу има доста ратних пензионера и пензионера рада. Домаћинства су старачка. Омладина иде на рад у град или се сели, јер ово беспутно и забачено, са земљом слабе плоднсоти не пружа младима никакву перспективу.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
