Порекло становништва села Врмбаје, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Врмбаје обухватају нижи део простора y долини Студенице, Јастребовца, Брадуљичке реке и побрђа око ових река. Један део села Врмбаје се налази на падинама Чемерна, други део је на падинама Црепуљника, а средишњи је на падинама Градине и y околини Јастребовца.
Врмбаје су увек биле повезане са Ивањицом и Ушћем колским (макадамским) путевима који воде даље према девићима и Остатији.
Занимање становништва и миграције.
Становници се баве гајењем ратарских култура, воћарством и сточарством. Познати су као веома радни људи, који су повремено силазили y долину Ибра и насељавали се y околину Краљева. У последње време више се Придворичани селе према Ивањици него према Краљеву. „Јавор“ из Ивањице је у непосредној близини школе подигао фабрику – конфекцију и упослио преко 100 радника. Ни овим покушајем није смањена миграција становништва.
На подручју Врмбаја налази се центар – културни и административни за ово село и Добри До.
Врмбаје имају следеће засеоке: Алексиће, Богићевиће, Брадуљице, Долове, Градину, Миздраке, Придворицу, Усиље и Врмбаје.
Порекло становништва по засеоцима.
Миздраци
-Миздраци – Миздраковићи, 7 к., славе ‘Бурћиц и највероватније да су досељени од Васојевића. У Миздраке је ушао један:
-Борисављевић из истог села.
Досељен је и један
-Брковић y Миздраке, а одавде се одселио у Бапско Поље код Краљева, као и један
-Усиљанин, родом из Усиљана, из Деспотовице, овде се уселио. Његови су се касније одселили у Ивањицу.
Богићевићи
-Богићевићи, 2 к., представљају веома јаку фамилију и давали су увек кмета или председника општине. Из ове фамилије један се одселио y Ивањицу, а други живи у Самаилама код Краљева. У ову фамилију ушао је:
-Боровић, из Беле Стене, из Даића.
Врмбаје
-Борисављевићи, 15 к. (Стевањдан – 13 K., Аранђеловдан 1 к. и Ђурђиц 1 к.), најбројнија су фамилија y Врмбајама. Као што се види, једна фамилија слави три славе. Воде порекло од угледне фамилије Борисављевића, из Буковика код Нове Вароши. Раселили су се y разним правцима, тако да их данас има у: Новој Вароши, Прибоју, Ужицу, Шапцу, Лозници, Чачку, Београду, и другим местима (види рад Љубомир Марковић, „Петар Борисављевић, на Јавору 1876. године“, Ужички зборник, бр. 19, Ужице, 1990). Слава Борисављевића y Врмбајама је Стевањдан (13 к.), а јавља се и један Борисављевић који слави ‘Бурђиц, а други Аранђеловдан. Први је дошао y Борисављевиће, са мајком која се преудала y Борисављевиће и поочим је примио пасторка који је дошао из Милишића, из Лука. Придошлица је задржао своју славу, а примио презиме свога очуха. Други Борисављевић се привенчао и примио славу земље. Зато се разликују по слави од осталих Борисављевића. Борисављевићи су одсељени у: Ивањицу (З), Краљево (З), Чачак (4) и Горичане код Чачка.
-Ћурчићи, 1 K. ушао је y Борисављевиће из Мланче (из студеничког краја).
-Брковићи, 3 K. (Никољдан), а преслављавају Младог Николу. Има их који живе y Ивањици и Жичи. Воде порекло од Косатице код Пријепоља.
-Брковићи y Теочини 32 K. (Аранђеловдан), дошли су из Старог Влаха, од Златибора или Санџака: убили су Турчина и побегли, захваљујући томе што су потковали коње наопако. Турци су их тражили у Такову питајући за име: има ли Илија и Пантелија, а ови су одговорили да их нема, те су се Турци вратили. Ових Брковића има у Трбушанима и Друговцу код Смедерева. Променили су славу. Не зна се да ли су Брковићи y Врмбајама од ових Брковића, али се зна да су истог порекла, да су од Васојевића и да су за време Карађорђа прешли из Дубнице код Сјенице, преко Јавора y моравички крај и даље. Брковићи су Велимани (од Велике) из Васојевића и y сродству су са: Јоковићима, Бошњаковићима, Кнежевићима. Сви славе Светог Николу, а преслављавају Светог Симеуна.
-Богићевићи, 2 K., дошли су y Брковиће из суседног засеока Богићевића.
-Аврамовићи, 2 к., одселили су се из овог засеока y Ивањицу и Чачак, тако да их данас y Врмбајама нема.
Брадуљице
-Обрадовићи, 7 K. (Никољдан), су бројна фамилија и живе у долини Брадуљице, недалеко од Градине. У последње време су неки од Обрадовића одсељени y Ивањицу и Краљево.
Долови
Једино се овај засеок Врмбаја налази с десне стране реке Студенице, испод Црепуљника и чине га неколико кућа.
-Тодоровићи, 4 K. (Никољдан), одвојени су реком од осталих засеока. У последње време неколико Тодоровића је одсељено у Ушће (2) и суседну Мланчу (студенички крај).
Градина
Налази се с леве стране реке Студенице и заузима најузвишенији део села. Ту постоје остаци старог града и зато је насеље и добило име Градина. А ово насеље је највероватније повезано са црквом y Придворици, која се налази на километар удаљена узводно од Градине, уз Студеницу.
-Ковачевићи, 15 K. (Јовањдан), има их одсељених, раније у Баљевац, после рата – у Краљево, Чачак и Београд.
-Протићи, 1 к. (Света Петка), воде порекло од Поповића из Чечине, односно Придворице. Одавде су неки Протиђи отишли y Остатију. Име су добили по проти и ова фамилија је давала претежно свештенике. Има их одсељених у: Ивањици, Чачку, Београду и Банатском Карловцу.
-Муњићи, 1 к. дошао је овде из Брусника.
ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.