Порекло становништва села Врбово, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Врбово има подесни географски положај; лежи на граници Моравине равни са запада и планинске падине са истока. Средином села протиче Врбовска Река, десна притока Јужне Мораве. Околна села су: Богошево, Грамађа и Стубал.
Земље и шуме.
Граница атара води преко потеса: Горње Поље, Пањеви, Јечмене Падине, Јерза, Дуње, Рунтин Дол, Пипељ, Симеговачка Долина, Барница, Морава и Пасине. Унутрашњи делови атара зову се: Дрвениште, Црвени Брег, Аликино Њивче, Шабанка, Бели Камен, Рамниште, Рупе, Чивлак, Три Крушке, Шавар, Бела Вода, Делиско Гробље, Аниште, Куса Долина, Голи Рид и Честа.
Тип села.
Врбово спада у села разбијеног типа. Састоји се из Горње, Доње и Гложје Махале. Последња махала се налази у јужном делу села. Њу су основали мештани чије је куће порушила Врбоцвска Река 1948. године.
Врбово је 1952. године у свом саставу имао укупно 107 домаћинстава.
Постанак села и прошлост.
Врбово је старо село. То се види по очуваним малобројним стариначким српским родовима. На почетку XIX века у ово село почели су се досељавати муслимански Арбанаси. Први њихови досељеници дошли су преко села Масурице. Због досељавања Арбанаса, поједини Срби из Врбова морали су се иселити. Приликом ослобађања од Турака 1878. године Врбово је затечено са око 40 арбанашких („турских“), две р и 6 ђорговских (православних Цигана) кућа.
Поменута године сви Арбанаси из Врбова иселили су се јужно и југиозападно од тадашње српско-турске границе, која је водила преко Ристовца. За неке се прича да су се одселили у Прилеп. Данас се по имену знају ове арбанашке породице: Миџа Рамина, Рамо Фејзићи, Алијини, Шабанови, Исмаилови. Сва земља за време Турака била је арбанашка, док су Срби и Цигани радили код Арбанаса као „исполџије“ и момци. Арбанашку земљу 1878. године откупили су Срби старинци и досељеници. Земљу која се налази лево од Јужне Мораве купили сумештани Стубле. У Врбову је сачувана арбанашка џамија, од стране Срба поправљена. На џамију је стављен крст и око ње, до пре неколико година, Срби су приређивали сабор и секли колач о сеоској слави. Данас се сабор држи даље од џамије на утрини.
Поред Врбова, са западне стране, води пут правца север-југ. За време Турака овим путем кретали су се трговачки каравани. Прича се да је једном приликом у овом селу караван напао неки Србин – Дели Караман из планинско села Криве феје. Због тога су Турци у Кривој Феји сав род Караманаца уништили и раселили. Сада се очувала једна њихова грана, која се ислила у Клисурицу више Врањске Бање – од њих има скорашњих пресељеника у Врбовзо – Карамани.
Делиско Гробље лежи покрај пута. Ту у се раније познавали гробови.
Аниште је место где се недкада налазио хан.
Стара сеоска слава је на дан Св. Јована – 7. јула.
Српско гробље лежи испод села, поред главног пута. Основано је 1878. године. До тада Срби из Врбова сахрањивали су се у гробљу суседног Богошева, поред цркве, У близини данашњег српског гробља налазило се гробље исељених Арбанаса. На њиховом гробљу данас је задружни дом.
Прича се да су се у Горњој Махали раније налазили стари гробови, заостали „од Римци“.
Порекло становништва.
Српско становништво Врбова дели се на мању стариначку и велику досељеничку групу. Старинци су:
-Ћосини, Аранђеловдан;
-Чамчини, Никољдан и:
-Коларци, Аранђеловдан. Стариначки родови су „слаби“; у сваком роду зна се за по неколико изумрлих породица.
После ослобођења од Турака доселили су се ои родови:
-Гагинци, Лучиндан;
-Шипини, Аранђеловдан;
-Чуљковци, Лучиндан, су се доселили из Ослара у прешевској Моравици.
-Тороманци, Лучиндан, су раније чинили један род са Чуљковцима.
Из Ослара су досељени и:
-Дворци, Митровдан;
-Бркини, Лучиндан;
-Бечаци, Лучиндан;
-Вељовци, Никољдан;
-Шугинци, Св. Петка;
-Бурдуци, Аранђеловдан;
-Гарчини, Св. Петка;
-Начори, Св. Ђорђе зимски;
-Грци, Аранђеловдан;
-Зангини, Лучиндан;
-Татарци или Богданчани; Аранђеловдан;
-Иличкини, Аранђеловдан;
-Голчинци, Никољдан и:
-Гарванци или Ћочкини, Никољдан.
Остали сроски родови, досељенипосле особођења од Турака:
-Качакови, Никољдан, су досељени из Лучана у Прешевској Црној Гори.
-Дојчинци, Никољдан и Дервишови, Св. Петка, су се доселили из пчињске Длабочице.
-Диманини, Св.Петка и Ћуркини, Никољда, су досељени из пчињсског села Калова.
-Шопови; Аранђловдан, су досељени из Ржане код Босилеграда.
-Коларци, Аранђеловдан, Станисављевићи или Барчани, Аранђеловдан и Себерврањци, Св. Оци, су досељени из Себер Врања. Тамо су били досељени из Босилеградског Крајишта, из села Љубате (Себерврањци) и Божице.
-Караманци, Никољдан, су досељени сз суседног планинског села Клисурице. Даље порекло је из Криве Феје, односно из села Караманца код Ћустендила. Рођаци су им Деда Пешинци и Деда Јановци у Клисурици. У овом роду за време турака живео је познати предак Дели Караман.
-Митровци, Никољдан и Џабаљои, Аранђеловдан, досељени су из суседног села Богошева. Даље порекло им је из околине Босилеграда.
-Кулиза или Павуновићи, Аранђеловдан, су се доселили из суседног Прибија. Тамо су били старинци. Реч кулиза, по објашњењу мештана, значи „човек сплеткарош или крадљивац“.
Из Прибоја су се доселили ови родови:
-Камберци или Коледарци, Никољдан. Тамо су били старинци.
Из суседне Субле доселили су се:
-Гложари – Никољдан, Бучук – Св. Ђорђе зимски, Прцованци – Никољдан и Келичини – Стевањдан. Ови родови су били тамо досељени. Келчини, Стевањдан су пореклом из Пепељевца код Крушевца.
-Манићи, Никољдан, су досељени из Кршевице. Тамо су припадали великом роду Коларци. Даље порекло им је из Горње Пчиње.
-Здравковци, Никољдан, су досељени из Прекодолца.
Православни Цигани или Ђорговци су:
-Трајковићи, Никољдан. Не знају за своје порекло. Овде живе од турског доба. Како је поменуто, у Врбоцу је било 6 породица православних цигана. Све њихове породице касније се иселиле – у Владичин Хан и Власотинце, док су три породице изумрле – Стојан, Иван и Деда Јован.
Исељени или изумрли родови:
-Мирчинци „побегли од Турци“ у сусени Корбевац. Тамо и данас постоје, Једно место у Врбову се зове Марчине Њиве.
-Сворци, једна породица са иселила у Сувијниицу.
-Врбовци, су се иселили за време Турака у Клисурицу.
-Врбовчани су се иселили у суседни Прибој.
-Крлевци су изумрли.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
