Порекло становништва села Вионица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Вионица се простире се између Брусничке реке на југу, преко Рогопечи, Влаовца, Ривотина, Мртвог краја, Јастребовца, спушта се у реку Студеницу. А ова река већим делом (осим засеока ‘Бокића) чини границу између овог села и суседне Чечине.
Тип села.
Вионица је планинско село разбацаног типа. Има велике засеоке, као што су: Јаћовићи, Перишићи, Арбулићи. Заједничко је седиште за ово село и суседну Чечину, и налази се y Девићима, на ставама Брусничке реке и Студенице. Раније, при крају прошлог века, заједно са Чечином Вионица је улазила у састав Придворичке општине. У Придворици је била и прва основна школа, све до 1937. године, када је отворена школа y Вионици, y насељу доњи Перишићи, y приватној кући. Касније се школа пресељава у општинску зграду испод села да би после ослобођења била пресељена у Девиће, центар за ова два села, а једно време за сва подголијска села.
После ослобођења, 1945. године, у Девићима је подигнут задружни дом, основана осмогодишња школа, изграђена амбуланта, почела да ради земљорадничка задруга и Девићи постају општински центар, да би касније, 1955. године постао центар свих подголијских села.
Занимање становништва.
Вионичани нису изразити сточари. Баве се и гајењем житарица, подизањем воћњака, а неки раде на стругарама и вуку грађу из овог места према Рудну, Ивањици и повремено низ Студеницу према Ушћу.
Фамилије са подручја Вионице су имале неколико стругара: на Студеници, испод Маринковића, на Јастребовцу, у Мртвом крају и на Брусничкој реци. Држали су их Пејовићи, Маринковићи и ивањички трговци.
Раичевићи имају на Брусничкој реци и ваљалицу.
Од 1956. године ради и хидроцентрала на Брусничкој реци испод Раичевића и има снагу да осветли Девиће, и оближње куће. Она и данас ради, мада је струја доведена далеководима и осветљено залеђе Девића.
Порекло становништва по засеоцима.
Вионица има више засеока од којих су најпознатији:
Јаћовићи
-Јаћовићи, 7 K. (Аранђеловдан), а преслављавају летњи Аранђеловдан. Сматрају да су пореклом од Васојевића. Данас има одсељених у: Чачку (З), Ивањици (2). Имају воденицу на реци Јастребовцу и стругару чији је власник био Вељо Јаћовић.
-Радојевићи, 1 к. (Аранђеловдан), одселили су се у: Придворицу (у Марковиће) и Средњу Реку. Има их y Бучулицама код Куршумлије.“
Гвозденовићи
-Гвозденовићи, 7 к. (Аранђеловдан), а преслављавају летњи Аранђеловдан, по чему се види да су у тесној родбинској вези са Јаћовићима. Одселили су се и данас двојица живе y Мрчајевцима, а друга двојица y Бањанима код Уба. У Гвозденовиће су се привенчавањем уселили:
-Илинчићи из истог села, односно суседног засеока.
Илинчићи — Брковићи
-Илинчићи, 3 к. (Аранђеловдан), воде порекло из Роваца. У Трепчу код Куршумлије дошли су Илинчићи из Роваца, који су род овима. Одавде су двојица одсељена y Ману, а један y Ивањицу.
-Брковићи, 2 к. (Аранђеловдан). У Брковиће се уселио један из Доброг Дола, а од кога се један одселио у приморје и данас живи y Котору.
-Вучићевићи, 1 K. славе Аранђеловдан.
-Пејовићи су се при крају прошлог века одселили одавде y Чупавице (Студенички срез). Вујадин Рудић каже да су Пејовићи, Ивановићи, Пајовићи и Пасјачи, y Топлици и да воде порекло од Васојевића.
Пејовићи – Ивановићи
-Пејовићи, 7 K. (Аранђеловдан), воде порекло од Бјелопавловиђа.Данас има одсељених у: Ракови код Чачка (З), Ариљу и Ивањици. Имају стругару на Јастребовцу и једну редовничку воденицу на Студеници. Раније су имали стругаре на Брусничкој реци, испод Рогопечи и у Мртвом крају. Веома је имуђна фамилија.
-Ивановићи, 2 K. (Аранђеловдан), налазе се између Пејовића и Брковића на преселини планине. Одсељени су и највише их данас има у Ракови код Чачка.
-Перишићи, 1 к. (Аранђеловдан), раније је ушао из бројне фамилије Перишића, из суседног засеока.
Горњи Перишићи
-Перишићи, 10 K. (Аранђеловдан). Од ових Перишића су Перишићи у Градцу и Јасенови. Они знају за ту родбинску везу која је још јака. Данас их има: двојица y Београду, двојица у Краљеву, и двојица y Ивањици, одсељени из овог засеока. У прошлом веку одсељени су неки Перишићи у Паклење (Студенички срез).
-Ђоковићи, 1 к. (Аранђеловдан), нису се селили и расељавали.
-Петровићи, 1 к. (Аранђеловдан), један је одсељен у Београд, а друга двоји ца у Ивањицу.
Доњи Перишићи
Једно време уочи рата Доњи Перишиђи су били центар села када је ту радила прва основна школа и био је општински центар, где је изграђена општинска зграда.
-Перишићи, 10 K. (Аранђеловдан), су y сродству са истом фамилијом y Горњим Перишићима. Данас из Доњих Перишића има одсељених у: Београду (2), Краљеву (2), Пожеги (3), Ивањици (2). Имају две воденице на Студеници. У овој фамилији има: отац је Перишић (Киро) а син му је:
-Нешковић (Синиша).
-Ивановићи, 1 к. (Аранђеловдан), доселили су се из суседног засеока. Један од њих живи данас у Чачку.
Ђоковићи – Рњошићи
-Ђоковићи, 2 к. (Бурђевдан), y врху су села, према Влаовцу и њихове куће се налазе на путу Девићи – Беле Воде. Ретко су се селили.
-Петровићи, 2 к. (Аранђеловдан). Један је одсељен y Врњачку Бању, а други y Ивањицу.
-Ћировићи, 1 к. (Јовањдан). Дошао је из Планинице, села Коритника. Један од ових Ћировића данас живи y Београду.
-Вучетићи, 1 к. (Никољдан), не знају за своје порекло. Највероватније да су из Чечине, да је један од њихових предака дошао у Вионицу и да од њега ови Вучетићи воде порекло. Данас их има двојица одсељених у Краљеву.
Горњи Арбулићи
-Вучетићи, З к. (Никољдан). Један је одсељен y Ивањицу а други у Краљево.
-Ивановићи, З K. (Никољдан), један је одсељен y Ивањицу. Ивановићи истичу да су y роду по женској линији са мајором Илићем, јунаком Јаворског рата и чувају његову сабљу као драгоценост.
-Павловићи, 1 к. (Аранђеловдан), највероватније да су дошли из суседних Даића. Има један данас y Београду.
-Вуловићи, 1 к. (‘Бурђевдан), воде порекло од Вуловића из Горњих Даића.
-Петровићи, 2 к. (Аранђеловдан), данас их има двојица y Ивањици.
-Тодоровићи, 1 K. (Никољдан), досељени су из Мланче (студенички крај).
Доњи Арбулићи
-Раичевићи, 7 к. (Аранђеловдан), воде порекло од Васојевића. У сродству су са: Васовићима, Ивановићима, Павићевићима, Нововићима, Драговићима. А. Јовичевић у делу „Зета Mљешко поље“ каже: „Раичевићи се помињу као бројно племе, y великом броју су се доселили y стару Србију.“ Данас Раичевића има одсељених у: Београду (2), Рашкој и Ивањици. Имају воденицу и ваљалицу на Брусничкој реци.
-Милутиновићи, З к. (‘Бурћевдан), заузимају најнижи део доњих Арбулића, простор све до Брусничке реке и Студенице. Простиру се на атару села Девићи. Имају надимак Мачужићи. Заблежено је да Мачужићи славе светог ‘Бурћа и да су се неки доселили у Баљевац на Ибру из засеока Мачужића из Вионице (а не из Чечине) из Моравичког краја. Има их одсељених у Ивањици, Новом Пазару, Краљеву (2), Девићима и у Немачкој. Имају колибе и богату шуму у Дугом лазу, у Коритнику, и једну редовничку воденицу на Брусничкој реци. Њихове ливаде су биле тамо где се данас налазе Девићи.
-Лишани, 4 к. (Аранђеловдан), доселили су се највероватније од Лишана из Доброг Дола. Од ове фамилије данас их има одсељених у Крагујевцу и Ивањици.
-Вучетићи, 1 к. (Никољдан), истог су рода као и Вучетићи из овог села, из Горњих Арбулића. Један је одсељен у Краљево.
-Маричићи славе светог Стевана и дошли су крајем прошлог века из Вионице у Побрће у Студеничком срезу. А, данас их овде има 2 куће иједна одсељена y Ивањицу.
Заветина за Вионицу су Прве Тројице.
ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
