Порекло становништва села Вина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово село је последње у Клисури, идући из Пољанице у Лесковачко Поље. Налази се на обема странама долине реке Ветерница. Део села са леве стране Ветернице није на једном месту. Један део, права Вина, која је „матица“ данашњег села је на левој страни Мале Реке или Винке. Куће су око ушћа потока Длибоке Долине у Винку а има их дуж пута, који води левом страном ове реке. Други део села – Брестовчани – је у Брестовом Долу, чији је поток лева приточица Мале Реке. Део Вине Прекоречани је са десне стране Ветернице; неке куће су ближе реци а остале по падинама, на местима званим: Вујно Трлиште, Смрдљиви Кладенац, Просиште и др. Ту су куће, као и у Брестовом Долу, најскоријих досељеника из оближњих села Поља, Клисуре и Пољанице а неких кућа је ту било и пре ослобођења 1878. године.
Воде и клима.
Мештани користе воду за пиће са кладенаца, неки (Прекоречани и Брестовчани) и из потока и реке а има и бунара у селу. Од када пију воду из бунара смањена је гушавост људи у овим селима, какви се чешће виђају. Познат је кладенац Абдулов Кладенац и други, без нарочитих назива.
У овом селу није нарочито хладно као у горњим селима по Клисури и Пољаници, јер је на нижем положају и доста заклоњено.
Земље и шуме.
Њива, ливада и појединих забрана има на местима званим: Горња и Доња Гарина, Зајкова Орница, Гнојина, Говедарова Њива, Крушкар, Густи Ораси, Шијеник, Копотине, Магурица, Селишка Долина, Бели Камен, Трештено Дрво, Плоче, Лозанова Орница, Голи Рид, Букин Чукар, Шиљегарник и Просиште.
Заједничке испаше има на местима званим. Бели Камен и Куса Долина.
Тип села.
Село је, изузев придодатих делова Брестовчане и Прекоречане, збијеног типа. То је онај део села, који је око ушћа Длибокога Дола у Винку, и представља Вину у правом смислу. Иначе, Вина, у целости посматрана, је разбијеног типа. У њој се издвајају: 1. Део Вине, који је око ушћа Длибокога Дола у Винку; 2. Брестовчани и 3. Прекоречани. Упрвом дели села куће су потпуно збијене, једне од друге одвојене двором, сеоским путем или потоком. Само су куће дуж пута уз Винку разређеније. Али је, ипак, тај део Вине збијеног типа, прибран на одређеном месту и исти је по типу са селима у Пољу. Код Прекоречана, као и у Брестовом Долу, куће су међусобно удаљене као у осталим селима Клисуре.
У Вини је било 6-7 кућа, Хан је 1861. године забележио да их је било 10, а данас их има око 45; у правој Вини 28, Прекоречана 9 и Брестовчана 8 кућа.
Старине у селу.
Са десне стране реке Вине, недалеко од Магурице постоји Црквиште и Страо Гробље. Где је и данашње. Црква није старија од турскога времена, судећи по зидинама. У Старом Гробљу постоји „старовремски“ бунар.
У Селишкој Долини, где су данас ливаде, постоји старо Селиште. Ту се наилази на ћерамиде, цигле и др.
На месту Доња Гарина, која је са десне стране Ветернице, постоји Селиште, које је ново, јер је у њему било данашње село Вина. Одатле се село преместило на леву страну Ветернице, на месту где су данас ливаде и конопљишта, а зове се Рајково или Старо Село. Са претходног места су прешли на ово место због тога што им је стока пасла на другој страни Ветернице, те је због тога морала газити реку. Пре око 80-90 година село се преместило на место где је сада, одакле су им пашњаци још ближи.
На Умцу је, кажу, било „кале“, од којег и данас мештани распознају трагове. Умац је под ситном гором.
По Лозановој Орници и Чапљаку наилазе на старе „гиџе“.
Постанак села и порекло становништва.
О првом заснивању овог села не зна се ништа.
-Черганци су старинци у селу, славе Никољдан. Од њих су и:
-Младеновци. Од осталих становника издвајали су се тиме, што су слабо попуштали Турцима и Арнаутима, који су их гањали. Зна се, да су једном због арнаутског зулума бежали у „гњиланско“, па се поново вратили. Бежали су колико да за неко време затуре траг Арнаутима. У селу су били још у време када је село било у Гарини, те неки веле, да су се доселили из Гарине.
-Гајтановци, Аранђеловдан, су такође старинци.
-Петковци, Никољдан, су стара породица чији су преци досељени из Гргуровца.
-Пешини, по старом презимену Брдарци, Никољдан, су из Рапање Баре.
-Бугарци, Аранђеловдан, су из Големог Села.
-Јовини, Никољддан, су из Тодоровца. У турско доба су били кованџије.
Стара породице је и Здравка Црце, која се затрла. Те су породцие биле у Вини, када она није имала више до 7-8 кућа. Остали становници су познији досељеници.
-Богданци, Аранђеловдан, су старином са Косова. Овде су дошли из Калуђерца. Иста су породица са Калуђерцима у Градњи. Њихови преци, напустивши Калуђерце због Арнаута, дошли у Вину, а неки су отишли у Игриште, Мирошевце и Букову Главу, где их, по причању, и данас има. У Вину се доселио Спаса, прадед данашњих Богданаца.
-Стајни („Врчвини“), Лучиндан, су из Мирошевца.
-Иванови, Никољдан, су са Власине („од шопско“). Доселио им се деда пре 60 година.
-Младеновићи, Аранђеловдан, су старином из Калуђераца, одакле су им преци дошли у Бунушу, а из Бунуше прешли у Вину.
-Стојановићи или Тошини („Шопци“), Никољдан, су из Новог Села („од шопско“).
-Дунђерци, Аранђеловдан, су из Големог Села.
-Стаменковић (Стоша), Никољдан, је из Градње.
-Стаменковић (Петар), Аранђеловдан, је из Вучја.
-Јовановић (Марко), Никољдан, је из Крушеве Главе.
-Ђорђевић (Стеван-Кесерски), Аранђеловдан, је из Стрешка.
-Недељковић (Стоилко), Никољдан и Аранђеловдан, је из Големог Села (Голи Млаз).
-Стојановић (Стојан-Кесман), Аранђелован, је из Крушеве Главе.
-Грујић (Стоилко), Аранђеловдан, је из Горине.
-Петровић (Трајко), славио Никољдан – сада Лучиндан, је посињеник у Стајиће а родом је из Брзе.
-Лазаревић (Пеша) је из Жабљана. Он је доводац.
-Кесманац (Стојко) је из Крушеве Главе. Дошао на трсење.
-Станковићи (Стојан и Стоилко) су из Големог Села.
-Стоилковићи (Ђорђе и Димитрије) су из Големог Села.
-Тошић (Никола) је из Пољанице.
-Аранђеловић (Јован), Аранђеловдан, су у Брестовом Долу а дошли су из Вине.
-Јовић (Станко), Никољдан, су у Брестовом Долу а дошли су из Вине.
Крсте је у четвртак у Белој Недељи.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
