Порекло становништва села Видомирић (по књизи Видомириће), општина Косовска Митровица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај, тип села и воде.
Видомирић је на источном присоју Видовског Брда, с кућама које су између брда Коризе и Забела, управо око извора Бунаре-Сокак. Од извора постаје поток Старадак.
Земље и шуме.
Њиве су по странама брда, а баште поред потока са воћкама разноврсних јабука. Њиве су на местима која се називају Блатка, Крчевина, Дугачка Њива, Филдан, Плугишта, Ара ми Шпат, Ара Тахирит и Ара те Њама. Утрине и испаше су код чесме у потоку Сарадаку, по Осоју, Присоју и по Видову Брду.
Старине и историјат.
На Ворет е Шкиеве (Српском Гробљу) било је старо гробље, а садашње мухамеданско је између Кориза (Гребена) и Забела. Око 1316. године забележено је село „Видомирике“ с међама на Меденом Потоку и Голом Брду. Оно је забележено у турски пописни списак села као „Видомир“ у жупи Звечану, па је записано и 171 1. године. Године 1948. имало је 187 становника.
Постанак села и порекло становништва.
По предању данашње село заселио је предак Асан, који је умро око 1850. и први сахрањен у данашњем гробљу. Асан је био од племена Друштинаца из северне Арбаније, а овамо је прешао из бањског села Дољана. Он је имао два сина, Ахмета и Тахира, од којих су:
-Ахметовићи, 13 кућа, и:
-Тахировићи, 12 кућа, сви помухамедањени католици.
Садашње породице се не презивају по прецима, него по очевима како је то захтевала турска администрација, па се и сада тако примењује.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
