Порекло становништва села Велико Војловце, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Велико Војловце се налази у долини реке Јабланице, у подножју брежуљака који чине северни обод сушичке области. Велико Војловце је удаљено од Лесковца 14 а од Лебана 10 километара.
Тип села.
У систему сеоских насеља, велико Војловце има издужен облик и у симбиози је са Врановцем, које се на њега наслања у правцу истока.
По вековном искуству нашег народа, код засељавања овог села коришћени су оптимални природни услови за живот у напредак насеља; близина текуће воде, равно и плодно поље за обраду, брежуљци за винограде, шуму, воћњаке и ливаде.
Име села.
Назив села Војловца је словенски хомоним. Његову основу чини мушко име Воило, са којима се срећемо у раним српским споменицима. Између пастира које је краљ Стефан Првовенчани дао Жичи једном је било име ВОЈИЛО. Међу људима које је краљ Стефан Дечански дао Дечанима да буду соколници био је Чабић ВОИЛО. Кад особном имену Воило додамо суфикс „вце“ добијамо име Војловца – Воиловца. Пошто у долини Јабланице постоје два Војловца, оно веће добило је име Велико Војловце а оно мање мало Војловце. У турским тефтерима село Велико Војловце се „водило“ као Горње Војловце а оно мање Доње Војловце.
Воде.
Поред Великог Војловца тече река Јабланица, чије је корито плитко, обале нестабилне, па кад надође, њени хировити таласи односе све пред собом и плаве поља поред њеног корита. Последња поплава поткопала је леви зид бетонског моста и оштетила плочу моста у знатној површини тако да се кола крећу само једном страном моста.
Издан је у селу висока. У пољу још виша. На воду се наилази на дубини од 3 до 9 метара. Обилата је и служи за заливање повртарске културе, која је јако развијена. Једна кладенац је постојао на локалитету Старо Село и постоји још један на локалитету Аралије, који се још користи.
Земље и шуме.
Атар села Велико Војловце простире се на 633 хектара, од које површине је под ораницама и баштама 221 хектар. Воћњаци су на 9 хектара, виногради 10, ливаде 60, пашњаци 62 хектара. Под шумом се налази 364 хектара док је неплодно 20.
Земља носи ове називе: Јарчиште, Аралија, Црквиште, Умиште, Лозањски Рид, Средњи Рид, Црнице, Крајњи Рид, Селиште, Старо Село, Мртвица, Колибиште, Мали Дол, Трошевина, Бивољак. Доње и Горње Ливаде, Ограђа, Друм, Јаруге, Горно Поље, Рупине, Заимова Башта, Тресетиште, Конољиште и Сењак.
Постанак села и прошлост
Велико Војловце, или само Војловце, старо је село настало највероватније с’ почетка српске средњовековне државе. Прва несеобина Врановчана била је на локалитету Селиште. Тада су они били пастири који су се бавили сточарством. Као велико село са око 14 великих задружних кућа, они су подигли поред села, на локалитету Црквиште, цркву као верско-идеолошки центар иза духовне и културне потребе становника свога села.
У неко доба, на Војловце удари куга (чума) и стане морити народ. Од 14 породичних задруга захватлиа је седам кућа. У страху да се не зарази и остали део домаћинстава, четири домаћинства напусте село и крену преко брда Сушице, дођу до реке Сушице и прегазе ја, па дошавши до Игришта тамо се и населе. Преостале три породице такође напусте село али не оду далеко од њега, већ нешто северније и ту се настане, па тако продуже живот села под истим именом – Врановце. Овај локалитет се данас зове Старо Село. Пошто је место било тесно, није се могло увећавати, Војловчани су потражили друго место, погодније за становање. Тако они сиђу на десну обалу Јабланице и ту се заселе. Премештање овог села пада у време када се земљорадњи, као сеоксој привредној грани, почело више поклањати пажње, па су се Војловчани приближили не само реци, већ и плодном пољу. Живети поред плаховите реке било је опасно, због могућих поплава. После једне од њих, Војловчани су схватили да им ту нема живота па су се почели премештати на виши терен. Тако је засновано данашње село Велико Војловце у симбиози са суседним селом Врановцем.
Пошто се у турском сумарном попису села нахије Дубочица из 1516. године помињу Горње и Доње Војловце, очигледно је да је помештање села са локалитета Старо Село извршено још у време Деспотовине, пре доласка Турака.
Са реформом турског царства 1839. године била су ослобођена спахијског десетка. Законски, свако село је постало слободно уз разне обавезе према турској држави. Развлашћене спахије су тада покушале да се наметну као „заштитници“ пре свега у селима која су чинила њихов лено. Тада се у Велику Војловцу населио Турчин Заим. Заим је био у Лесковцу на високом чиновничком положају. Није волео да живи у граду, већ је у Великом Војловцу, на обали реке Јабланице, подигао свој сарај са великом баштом око сараја и помоћних зграда, што је све оградио високим зидом. Није био ожењен па је ту становао са својим момцима, који су се старали о одржавању сарајске баште. Према Војловчанима је био јако благонаклон. Чак је у једном спору Војловчана са Турцима, где је убијен један Турчин заштитио Војловчане.
Када је 1877. године избио српско-турски рат и под утицајем српских победа, почела је Турке у нашим крајевима да хвата паника, Заим је замолио Војловчане да га са његовим покретним стварима одвезу што даље на југ. Они су свох бившег господара одвезли до Скопља.
Порекло становништва.
По броју становника Велико Војловце бележи пад уодносу на 1948. годину, када су имали 438 становника да би 1981. године тај број пао на 425 лица. Број становника је у мањем паду а број домаћинстава у великом порасту – 64 : 94.
Родови:
Староседеоци:
-Тимчази, Милошајци, Ћосаци, Петковци-Џолићи, Кочући-Џокини и Тошићи.
Непознатог порекла.
-Табаци-Долинарци, Ђоковци-Гроздановићи, Гочобије-Стаменковићи, Доцићи-Калајџије, Здравковићи други, Шољани-Младеновићи и Гаћаци.
-Тарамановци су пореклом са Таре.
-Џиџоци-Пепеларови-Кукољани су досељени из непознатог краја. Оснивач овог рода био је Ром, отуда код њих има доста антрополошких одлика Рома.
-Црчанчани-Попривчани су досељени из Црцавца, махала Коприве, село Ветерничкој Клисури на падинама Кукавице.
-Асановићи су Роми. Не знају за своје порекло.
Занимање становништва.
Великовојловчани су земљорадници. Главно занимање им је земљорадња и стајко сточарство. Сеју пшеницу и кукуруз. Гаје кромпир. Свака кућа има свој виноград. Повртарство је раширено. Производе паприку, парадајз, купус, лук. Гаје свиње за посек, приплод док прасце продају на пијаци. Оваца немају. Коње имају за вучу повртарских производа на оближње пијаце.
Веома су вредни. По изгледу смеђи, често плавих очију.
Подмладак се школује, има младих људи – факултетских образованих.
У селу имају продавницу прехрамбених производа. Војловчани пију ракију, у просеку, 100 литара годишње по домаћинству. Пије се и пиво, али се народ враћа вину и оживљавању запуштених винограда.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
