Порекло становништва села Тулово, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Тулово се налази у долини Туловске Реке, под планином Кукавицом, на крајњем југу области Лесковачко Поље и Бабичка Гора. Куће су поређане са обе стране корита, које је овде усечено у стену.
Тип села.
Село је збијеног типа и издужено. Куће су поређане једна до друге а изнад њих, на површини језерске терасе, у коју је Туловска река усекло своје корито, леже њиве, воћњаци, виногради и остала земљишта овога села.
Име села.
Село се заселило на простору где су некада биле густе шуме кроз коју је пролазила стаза за врх планине. Стаза је била обрасла шибљем, које се над стазом надвијало. Да би људи могли проћи, морали су се „тулити“, сагињати се и тако „потуљени“ пролазили овом стазом. Због тога је село, касније ту настало прозвано Тулово.
Постоји и друга легенда: Села Туларе и Тулово израђивати туле, једна важан елеменат за лов и рат. Туле су дрвене кутије са повезом које се носи преко главе на леђима у коме су се налазиле стреле. Могуће је да су та два поменута села добиле име по томе.
Воде.
Кроз село протиче Туловска Река, чије је извориште под Врвикобилом, једним од висова Кукавице. Река настаје од Големе и Мале Реке, које се састају на месту званом Воденичиште.
Ово село има водовад и свака кућа је снабдевена водом. Осим тога у селу постоји спомен-чесма у славу изгинулих партизана и стрељаних Туловчана 1941. године.
Земље и шуме.
Атар села Тулова се простире на 1151 хектару. Њиве и баште захватају простор од 339 хектара, воћњаци 30, виногради 10, ливаде 16, пашњаци 11, шума 707 док је неплодно 38 хектара.
Земља носи ове називе: Чика, Косановац, Тршевине, Суви Дол, Црвени Брег, Турско Гробље, Бачевиште, Туловска Планина, Воденичиште, Рупче, Рудине, На Буче и Будаковац.
Постанак села и прошлост.
Прошлост села Тулова не можемо пратити ни кроз српске ни кроз турске изворе. Постоји уверење да је Тулово старо село, настало у време српске средњовековне државе.
По казицвању Туловчана, заснованом на предању, село је било под господарлуком, али није запамћено име последњег господараа.
По локалитету Турско Гробље рекло би се да су Турци живели у овом селу. Али то није тачно. То гробље је настало сахрањивањем изгинулих Турака у борбама за ослобођење Србије 1877. године.
Када је Тулово ослобођено од Турака имало је 49 кућа, дакле било је веће од осталих села у долини Туловске Реке.
Порекло становништва.
Према резултатима последњег пописа становника 1971. године у Тулову је било 163 куће са 796 становника.
–Ристинци су староседеоци.
–Ранђеловци су из Липове Чуке.
–Ружинци су староседеоци.
–Тошинци су досељени из Подримаца.
–Ћосинци су староседеоци.
–Клисурци су из Клисуре.
У Липовој Чуки, засеоку села Тулова, живе ови родови:
–Деда-Ранђелови (Ранђеловци), потичу из Мртвице, из које је дошао њихов предак Стојан. Најпре се населио у Малој Копашници одакле се преместио у Липову Чуку из страха да их Јужна Морава не поплави.
–Деда-Јанковци су пореклом из Летовишта (Мртвица).
–Петковци, сродни Деда-Јанковцима, су такође из Мртвице.
Укупно у Липовој Чуки има 17 кућа.
Занимање становника.
Имајући у виду да је под њивама и баштама 406 а под шумом 707 хектара закључује се да је главно занимање везано за дрво. Туловљани су живели од своје шуме; дељали су греде, секли и извлачили дрва за огрев, затим, дрво су кориситили за израду разних пољопривредних алатки и предмета нужних сваком сеоском домаћинству, почев од држаља за мотике, секире, виле, ковчега, наћви, јармова и друго. У шуми су напасали ситно и крупну стоку, нарочито козе. Све је то био сигуран извор прихода Туловчана за нормалан живот.
После Другог светског рата ствари су се промениле. Шума није било више у власништву села већ је подржављена. Сточни фонд се смањио а козе затрте.
На оскудној земљи узгаја се воће застарелих врста. Под овом културом је данас око 30 хектара, нарочито крушака од чега се нешто продаје а од остатка пече ракија. Туловчани су почели да печалбаре. Осим тога постали су познати по производњи јагода. Сточартство је сада стајско. Чувају краве, у просеку по две у домаћинству. Млеко се сири и продаје у Лесковцу и Грделици. У перпективи је узгој дувана. Са својим модерним кућама и стајама предњаче у односу на многа равничарка села. Продавци јагода у Лесковцу из Тулова знају рећи: „Дођите да видите наше Тулово; то је наш мали Париз“.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
