Порекло становиштва села Трнавци, општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Трнавци се налази преко планине Будовништа, северно од Бијелог Брда. Село је у осоју.
Сеоске куће су делом по страни Трнавцима испод планине Будовништа а делом испод те стране на косама: Бријегу, Стубу и Пријекршћу.
Воде.
Село има у изобиљу пијаће воде а најбољи су извори: Стара Добра Вода и Топуз, затим врело Крушчање и Фитина Чесма.
Ниже села, у долини потока Дувнице, имају два слана извора, које народ због тога зове Сланцима. Између њих има 15 минута пешачког хода. Они су под стражом финанца у Вардишту, те су само приступачни стоци, која радо пије воду са њих.
Земље и шуме.
Замља за обрађивање и нешто коснице груписана је око кућа. Земља је осредње родности; местимично је црвена иловача.
Испаше има довољано уселу, хуријама и око села по Будовишту, Шибурови до Црвеног Рзава, Главичици, Полошцу и Дувници до границе са Србијом. Стоку гоне по сат и по до два далеко од села.
Шуме има са свих страна села, на име: Будовниште, Шибутовица, Главичица, Положац и Дувница. Прве две почињу од села а остале су подаље од пола до сат хода.
Тип села.
Сеоске куће су у две групе, које су удаљене једна од друге један до један и по колометар. То су групе: Бријег са две куће, између којих је одстојање 20-30 корака: Стубо са 3 куће, такође једна другој близу. Постоје још 3 куће у Трновцима врло раштркане – на даљини до пола километра једна од друге. Има још једна кућа на Пријекршшћу.
У селу има 9 кућа и све су породице од Ђуровића, која је од Богића Кујунџића – који се доселио из Херцеговине. Све су постале дељењем. Одељени задругари градили су нове куће у близини старе, ако је имало на том месту довољно земље за обрађивање, иначе су из заснивали дом даље на крчевинама.
Име села.
Кад су се први досељеници населили у овом селу, на месту где је данас кућа проте Ђуровића, ту је била шума у којиј је било највише трња, та када је ко долазио говорио би да иде у трње и отуда остане и целом селу име Трнавци.
Старине у селу.
У селу нема ни старих гробаља, нити дугих трагова старијих насеља, осим што се за неке зидине на месту Црквинама прича да су остаци одд цркве.
Постанак села и порекло становништва.
Данашње сеоско становништво, када се у овом селу населило нашло је земљу шумом обраслу. Да ли је било кад насеља на овом месту не може се тврдити. Од старина имају само неколико зидина код Топузове В…, које мештани зову Црквине и причају да је ту била црква.
У селу су једини:
-Ђуровићи. Они су од Богића брата помињаног Богдана Кујунџића. Старином су из Риђановића и Херцеговини. Овде су се доселили пре Карађорђеве Крајине. Садашњи су добили презиме по неком Ђуру, чији је син Саво био обор-кнез над околним селима. Одавде су се после раселили, те их има у Обреновцу, Ваљеву, Краљеву и Мокрој Гори. Славе Пантелијевдан, докле Божовићи у Бијелом Брду, који су од другог брата Богдана, славе Јовањдан. Не зна се одакле је ова разлика, или који су од њих преславу узели за славу, или су Богдан и Богић били браћа по мајци, а не и по оцу.
У селу је једно гробље и оно се налази на Брду.
ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
