Порекло становништва села Требиће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Требиће је у изворишној челенци Требићске Реке, између Буковика и венца Осоја који је на развођу Рашке и Ибра. Са Каменицом граничи се брдима Честом и Белом Стеном.
Тип села.
Село се дели на Горње Требиће и на Доње Требиће. Куће су у Горњем Требићу у плитким и широким долинама а у Доњем су на косама и странама брда које су просечене дубоким долинама потока и речица.
Воде.
Употребљава се вода са Стублине у Ивандолу, Бојовске Воде, Кукоњице, Јањове Воде, Тресаве и друге Тресаве. Пошто извори лети пресушују, ископани су бунари који не пресушују. Од њих се истиче Вукадиновски бунар. У Доњем Требићу је извор Кижевак с киселом водом. На њему се поје метиљаве овце. Кроз село теку Каменичка Река и Требићска („Требичанска“) Река. У Каменичку Реку утиче поток Пијесак, а у Требићску Потолачки Поток, Вукадиновски Поток, Орлов Поток, Воденички Поток, Крстов Поток и Беган. Сви потоци лети пресушују.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су помешане на местима која се називају: Јазбине, Широки До, Бранчи Лаз, Велика Липовица, Свињарац, Бачиште, Равни Лаз, Голи Брег, Метериз, Подјаз, Чукара, Баљевац, Појата, Кућиште, Бачиште, Јасичје, Гувнина, Стублина, Дивичица, Игњатова Њива, Конопљиште, Јаћимова Орница с воћака, Ракиће, Кукољица, Пањићи, Присоје, Запис с воћкама; шуме и испаше су у Кузминцу, Травнику, Равном Лешћу, Требићској Реци, Вукадиновском Потоку, Каменичком Брегу, Каменици, Великом Долу, Градиници, Голишу, Равној Ливади, Царини, Плужевини, Чести, Бачанском Брду, Борју, Ђориној Ливади, Драгојловици, Плочју, Пажићу, Врлетном Брегу и Црквинама. У Горњем Требићу има борове шуме која је знатно проређена, а нова се не подиже. Називи места у Буковику у требићском потесу: Велики Буковик, Кижевак, Каменита Долина, Змијарник, Блатина, Крс(т), Милићев Лаз, Велики Лаз, Мали Буковик, Јасик, Изорак, Мартина Сеча, Боровита Чукара, Борје, Равна Сеча, Лаз, Говеђи Брег, Милојев Поток, Жута Прлина, Крсољин Поток, Бабибна Долина, Бела Стена, Раскрсница, Састанци, Бегански Лаз, Воденички Поток, Орлов Поток, Липовица и Шанац.
Старине и остали подаци о селу.
Код Бојовића кућа има видних остатака старог гробља. На Дубовима ниже Бачишта је старо „латинско“ гробље, вероватно остатак рудара. У Горњем Требићу у потоку и по Говеђем Брегу има старих, готово затрпаних, рударских „рупа“ (окана), а рударске шлакње има у Воденичком Потоку. Данашње гробље у Горњем Требићу је код куће Јозовића. Црквина је у Горњем Требићу. На путу између Новога Пазара и Ибра један путописац забележио је 1553. године, село Тербочине,“ а то је Требиће. Данашње село заселило се у почетку 18. века. Године 1948. имало је 362 становника.
Порекло становништва.
У Горњем Требићу су:
-Ковачевићи, 10 кућа, Св. Арханђео, су Морачани. По предању презиме имају по претку који је био рударски ковач. Имају одсељене одељаке у Горњој Трнави у Тополици.
-Јозовић, 1 кућа, је од Морачана Урошевића у суседној Јабланици.
-Дробњаци, 6 кућа, Ђурђевдан, отац дошао из Пасјег Потока у Борју 1908. године.
-Милић, Влајковић, 1 кућа, Ђурђиц и Св. Арханђео, оца довела мајка после преудаје од Куча Коматовића.
-Антонијевић, 1 кућа, Св. Никола, се доселио из суседног Одојевића.
У Доњем Требићу су:
-Вукадиновићи, 10 кућа, су од Вукадиновића у Каменици. Спомињу се по архивској грађи у првој десетини 19. века; овамо дошли из Рватске, у коме су неко време били мухамеданци, па су повратили стару веру.
-Бачани, 5 кућа, су од Бачана у Каменици, дошли непосредно из Баса код Рожаја.
-Бојовићи, 4 кућа, су од Коркуда из суседних Бара у Борју.
-Росић, 1 кућа, Св. Лука, је из суседне Јабланице, ушао жени у кућу.
Одселили се у првој десетини 19. века:
-Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи;
-Требићани Марковићи и Минићи (Арханђео) у подибарску Ратину;
-Вукадиновићи (Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници, тамо дошли 1865. године из Топлице.
Сви ови родови су од:
-Вукадиновића Морачана у Требићу.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
