Порекло становништва села Топли До, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Топли До је село у изворишту Врле Реке, а по косаницама, које су раздвојене дубоким долинама, међусобно удаљеним од четврт до сат пешачког хода. Тако су Дукини по Кривоме Риду, Дајчини по Бешлијском, Дебелоричани су по масивном и облом Дебелом Риду, који је између Виљокоштице и Дебеле Долине.
У селу има 30 кућа. До 1878. године Топли До је чинио једно село са оним (исто Топло До) у Бугарској (сада Топли Дол у Србији, оп. Милодан) и припадао је Врању.
Старине у селу.
Старо Селиште је са обе стране Врле Реке испод и изнад данашње цркве, та се и разликује као Горње и Доње Селиште. Код Доњег Селишта са десне стране утиче поток Криве Долине у Врлу Реку.
Постанак села и порекло становника.
О првом засељењу овога села не зна се ништа.
-Караџикови. За њих се зна да су бежали у Ржану, одакле су се повратили.
-Бешлијини, Јовањдан. За њих се зна да су били на Чемернику и у Божици.
-Дебелоричани или Пешићеви, Митровдан, су пореклом из Плоче, одакле су деда Пешу довели Караџикови. Има их у Топлом Долу (село Топли Дол, некада у Бугарској, данас у Србији, оп. Милодан).
-Драјчани су из Рајчиловца. Не каже се коју славу славе.
-Дукини. За њих се само зна да су бежали од Турака и поново вратили. Не каже се коју славу славе.
-Ирдини или Панџини, славе Св. Петку. Не каже се ништа о пореклу
-Живковић (Паун), Аранђеловдан. Његова породица је давнашња.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
