Порекло становништва села Тогачевце, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Тогачевце се налази на падини рида који чини северну страну сушичке језереске терасе. Његов атар не допире на северу до реке Јабланице, већ се између овог села и реке Јабланице протеже појас земљишта Пертата до Цекавице која припада Пертату. Са друге стране атар овог села се протеже на добар део сушичке језерске терасе на којој се граничи са атарима поречког села Стројковца (Ветерница), Дрводеље, Доње Бунуше, Радоњице и Кукуловца.
Тип села.
Тогачевце је село збијеног типа. Иако на северној страни лежи на важној саобраћајници – Шуманском или Пазарском путу, његов главни шор води у правцу Сушице, на којој страни му је и највећи део атара. Од Лесковца је удаљено 11,5 километара.
Име села.
По легенди у самом селу село Тогачевце је хомоним, односно постало је од личног имена неког Тогача, који се овде први заселио.
Воде.
Од Јабланице је село удаљено на око пола километра, али се на јужној периферији додире са речицом Сушицом. У селу има бунара. Готово свака кућа има бунарску воду.
Земље и шуме.
Атар села Тогачевца обухвата простор од 831 хектара.
Земља носи ове називе: Големо Трње, Крива Бара или Забарје, Пржине, Тнице, Стаменкова Страна, Ровине, Долинче, Лојзарска Чука или Лојзарско Путе, Карањовац, Куса Падина, Делнице, Женина Долина, Сушица, Росуље Доња, Средња Росуља, Луг, Старча или Старчева Долина, Церак, Дубока Долина, Станков Кладенац, Црквиште је у Цушици, Гуштерске Ливаде, Тршевине, Трошевине, Турсеке Њиве и Доњи или Турски Кладенац.
Постанак села и прошлост.
По казивању Жике Аранђеловића, учитеља у пензији из Лесковца, родом из Тогачевца, село је настало за време Турака, највероватније у XVII веку. Он своје мишљење темељи на казивању Милорада Ивановића из Тогачевца, старог 80 година, коме је отац Тодор приповедао. Тај Тодор је живео 101 годину и умро је 1952 године. По казивању покојног Тодора, Турци су овде доводили сељаке и засељавали их, јер је земља била ненасељена и плодна, па Турци од ње нису имали никакве користи до настанка села.
Најпре је село подигнуто на локалитету Пржине, на песковитој земљи, доста далеко од паше која се налазила на сушичкој језерској тераси по њеним брдима, али су морали да преместе село. Други разлог за премештање села је појава мрава у великом броју, који људима нису давали мира а нападали су и стоку. Тада су прешли на Селиште а одатле на место где се данас налази.
После реформе турског царства, извршене 1839. године, село је било под господарлуком. Тај господар је живео у Нишу иимао свог помоћника. У село је долазио по приход. Тај господар је од мештана узимао „девет“. Са имања у директној својини узимао целокупан плод. Мештани су поред тога плаћали и „десетак“ турској држави.
Порекло становништва.
Село Тогачевце се не помиње у турским пописима из XVI века. Забележено је да је Тогачевце као Тогачевац имао 85 пореских глава у 48 кућа и припадало општини бошњачкој. Према попису становника 1948. године у њему је живело 966 становника а 1981. године 980 становника у 209 домова.
У селу живе ови родови:
-Живини су сродни са родовима:
-Цвејини и Гадини. Први насељеници из ових родова су били први становници села Тогачевца, па се сматрају његовим оснивачима. Не зна се одакле су досељени. Презивају се и као:
-Живковићи, Цакићи и Вељковићи.
-Дузгунци-Јањини (Ивановићи);
-Павлови (Павловићи);
-Танинци (Цветковићи, Цветановићи и Стојиљковићи);
-Циврини и;
-Кеприш су непознатог порекла. Родови Павлови, Танинци, Циврини и Кеприш су у сродству са Дузгуницима.
-Стокини (Ђорђевићи и Ђокићи) су непознатог порекла.
-Радини-Чокини (Живковићи) су непознатог порекла.
-Ванчини (Јовићи) су непознатог порекла.
-Вилипови (Стојилковићи) су непознатог порекла.
-Димитрови (Аранђеловићи и Стојановићи) су непознатог порекла.
-Анђелкови (Анђелковићи) су пореклом из Игришта – потиснути су од Арбанаса.
-Оризанци (Мицковићи, Миљковићи и Милосављевићи) су из Оризара код Прилепа.
-Мијајлини-Сејкини (Младеновићи) су сродни са родом:
-Димитровић су непознатог порекла.
-Цветини (Ранђеловићи) су непознатог порекла.
-Печенкини-Медоњини (Стевановићи) су непознатог порекла.
-Гуштрци (Ивковићи) су непознатог порекла.
-Стојанови (Стојановићи) су непознатог порекла.
-Стаменкови (Стаменковићи) су непознатог порекла.
-Нискини (Нискићи) су непознатог порекла.
-Словчини (Павловићи-Станковићи) су непознатог порекла.
-Цветкови (Цветковићи) су непознатог порекла.
-Живкини (Живковићи) и:
-Миленковићи су непознатог порекла.
Нови насељеници, посел Другог светског рата:
-Душан Михајловић је из јабланичког села Дрводеља.
-Душан Антић је из Гагинца.
-Симоновић Василије је из Стојковца.
Ако је тачно да је село Тогачевце настало у XVII веку, први насељеници би могли бити они родови који су 1690. године кренули са Арсенијем Чарнојевићем, па се из масе исељеника издвојили и, добро примљени од Турака, овде заселили. У прилог овој теорији иде порекло рода Оризанци, пореклом из македонског села Оризора. Такву врсту насељеника имамо и у Ђинђуши – Вележанци, Пешинци у Турековцу из Тетова. Из Новог Града у Цекавици и др.
Први насељеници су били из Тетова, Гостивара и Кичева. Била је то велика сеоба Србаља под воћством Арсенија II Чарнојевића, пећког патријарха.
Све што је кренуло у неизвесност није дошло до Саве и Дунава. Било је много породица, које су се пред том неизвесношћу, склањали у мирне крајеве Србије. Турске спахије су их радо прихватале. Њима је била потребна радна снага за плодну земљу у њиховим тимарима. Такав је био случај са крајем у коме се заселило Тогачевце. Био је плодан и ненасељен. Турске спахије су залутале исељенике-бегунце радо засељавале на пустој земљи и пружали им заштиту, не из хуманих разлога колико из личне економске користи.
Занимање становништва.
У почетку је, без оруђа за рад, Тогачевчани су се посветили сточарству и узгоју коноље. Били су познати као „конопчари“ због производње ужади и других предмета од кудеље.
Данас им је главно занимање земљорадња, и то повртарска култура, које продају широм Србије. Баве се и ковачким занату. У селу има 4-5 ковачким радњи. Многи родитељи из далеких села Јужног Поморавља шаљу своју децу да код тогачевачких ковача изуче овај занат.
Земљорадња је механизована. У селу има 70-80 трактора са прикључним справама. Имају један комбајн у приватном власништву, два камиона и више комбија за превоз повртарских производа широм Србије.
Око 70 домова је увело у своје куће здраву планинску воду а свака кућа има бунар, по која са хидрофором.
Од стоке чувају млечне краве. Имају и коње. Оваца има мало. Свако домаћинство гаји свиње за посек и приплод.
У доњем делу села, поред шуманског пута, плацеви и зграде су згуснуте па место личи на неки мали градић.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
