Порекло становништва села Тодоровце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Тодоровце се налази у равни реке Ветернице 18 километара јужно од Лесковца а три километра северно од Мирошевца.
Тип села.
По свом положају село је типично равничарско на левој обали Ветернице.
Име села.
Ово село добило је име свакако по своме оснивачу Тодору а можда и по неком локалном властелину српске средњовековне државе чије је лено био.
Постанак села и прошлост.
Под данашњим именом ово село се не помиње у до сада познатим документима из доба српске средњовековне државе. Могуће је да је оно постојало под неким другим именом. Постоје нагађања да је ондашње Товрљанце данашње Тодоровце.
Хан помиње Тодоровце као село са 25 кућа да би, после ослобођења од Турака, село имало 44 пореске главе. Тодоровце је било господарско село а господар у је био Ак-ага који је имао два сина – Јашара и Јумера (Омера). Могуће је да су ова двојица, после смрти свога оца, поделили село и као такви и били последњи господари.
Као господарско село, Тодоровце, је плаћало аграрни дуг. Био је у том делу доста проблема, јер неки мештани нису имали средства за аграрни дуг па им је земља продата на лицитацији. Један од купаца на лицитацијама био је свештеник при цркви у Бунушком Чифлуку – поп Гавра, који је тако, купујући земљу презадужених мештана, створио посед од 300-400 дулума.
Воде.
Тодоровце се налази на обали реке Ветррнице. Изданске воде, благодаећу притиску воде ове највеће реке у Поречју су блиске, па свака кућа у овом селу има свој бунар.
Земље и шуме.
Тодоровце по величини свога атара спада у мања села Поречја. Површина његовог атара износи 502 хектара од чега на обрадиву површину спада 238 хектара а на шуме 177 хектара.
Земља носи ове називе: Џамиште, Параспури, Ковраци, Тршевине, Луке, Гарине, Дугачке Њиве, Јашарева Шума, Китице, Стар Забран, Ограђа, Сузава, Црната Долина и Станкова Долина.
Порекло становништва.
Према попису из 1959. године село јеимало 62 куће са 458 становника, У Тодоровцу, према истраживању из 1961. године, су живели ови родови:
-Гаринци су староседеоци.
-Крстанци су из Црне Горе, по баби Крстани су добили презиме.
-Балчини су из Црне Траве.
-Стаменковци су староседеоци.
-Јованови су из Лалинаца.
-Дикини су староседеоци.
-Марковци су досељени из Масурице.
-Рајковци су староседеоци.
-Ранђелови су староседеоци.
-Гоцићи припадају роду Крстанаца, па се воде одвојено. Оснивач рода Гоцића био је унук по сину му Стојану.
Занимање становника.
Главно занимање је земљорадња. Сеју све врсте житарица. Саде кромпир, углавном за домаће потребе. Воћа и винограда имају мало. Паше имају прилично. Стоку чувају у стајама. Нарочито краве. На утринском земљишту усред села, поред пута Бунушки Чифлук – Мирошевце виде се свиње, пловке и гуске.
Занатских радњи имају три – по један зидар, ковач и поткивач.
На излазу из села према Мирошевцу постоји циглана (и црепана) подигнута између два рата. Сада је у друштвеној својини и у њему се израђује цигла и цреп.
ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
