Порекло становништва села Свирце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Свирце се налази на левој обали реке Јабланице и на вишој речној тераси ове реке. Од Лесковца је удаљено око 10 километара.
Тип села.
Село има издужен тип полукружног облика. Тип села је условљен коритом реке Јабланице која је овде, дубоко усецајући своје корито у своју леву обаалу, начинила једна лук на чијој северној периферији се село заселило.
Име села.
Не постоји никаква легенда о постанку имена овог села. Можда се ради о насељу људи који су знали инструментима српске средњовековне државе свирати и свирком увесељавати племство и народ.
Воде.
Поред Свирца тече река Јабланица. Других текућица нема. Постоји кладенац у церничко. Бунари са добром водом се копају на дубини од 10-15 метара.
Земље и шуме.
Свирачки атар се протеже на 987 хектара, од које површине оранице и баште захватају мање од половине укупне површине – 437 хектара.
Земља носи ове називе: Селиште, Велики Копак, Мали Копак, Језеро, Рид, Под Рид, Гжуб, Мишиница, Чивл’к, Мркоње, Плавиште, Трлиште, Грчке Трле, Утрина и Турско Гумно.
Постанак села и прошлост.
На локалитету Селиште постоје трагови старог насеља. Ту је пронађен и темељ старе цркве. Вероватно се ради о ромејском насељу из доба Византије. Уколико би стара црква била подигнута на темељима римског храма, насеље би могло бити још старије.
Село је, после реформе турског царства, подвластио неки моћни Турчин.
У Свирцу се памте упади Арбанаса и зулуми над нашим становништвом за време Турака. Можда су ти упади претходили потчињавању села потоњег господара. Село ја плаћало аграрни дуг.
Порекло становништва.
Свирце је попоследњем попису становника имало 523 становника у 109 домаћинстава.
У селу живе ови родови.
Старинци, који су „од век туј“:
-Галешко (разних презимена), Мићини, Живковци, Бучукови-Бучуци, Мењчини.
-Завидојлинци су досељени из непознатог места. Има их у Шуману код Лебана у долини Шуманке.
-Дејанци су досељенииз Дејана – Власотинце.
Занимање становника.
Земљорадња је основно занимање. Сеју кукуруз и пшеницу наизменично. Сеју и јечам. Свако домаћинство гаји јагоде као веома уносну културу. И повртарство је важна грана пољопривреде. Гаје паприку – џинку, зелену, туршијару и индустријску, од купуса саде више рани него јесењи. Дуван узгаја једва 5% домаћинстава, гаје и рану боранију, пасуљ као подкултуру. Баште наводњавају. Своје повртарске производе развозе заједничким камионом где појединци имају тезге; Београд (Каленић, Бајлони, Баново Брдо), Крагујевац, Врање, Ниш, Пирот, Власотинце и друга места.
Од стоке чувају по две краве млекуље добре пасмине. Коње има око 80% домаћинстава. Земљорадња је механизована. Овце гаје само два домаћинства. Укупно око 50 брава.
У овом селу 75% омладине се опредељује за земљорадничко занимање. Иначе, међу њима има зидара, фасадера и радника у трговини.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
