Порекло становништва села Свињарица, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Свињарица се налази на западу од Царичиног Града, у непосредној близини овог знаменитог античког локалитета. Засељена је у кориту Свињааричке Реке и на падинама брежуљака од којих је ова речица издубила своје корито. Са југа, изнад десне обале реке, наставља је бреговит терен, на коме је, одмах изнад села, Градиште. Овај брег се продужује на исток све до састава Свињаричке Реке и Лалиновачког Потока, где је његова завршница стрме северне и севернозападне стране. Ту, на тој завршној тачки брега, налазе се остаци велике античке насеобине Царичиног Града или Јустијане Приме.
Атар села Свињарице се граничи са атарима села: Саки Цола, Мијајлице, Бачевине и Штулца.
Име села.
Према легенди, у прастара времена на месту данашњег села чувана су крда свиња. У долини Свињаричког Потока била је права шума ораха, чијим су се плодовима свиње храниле и товиле. По томе је, када је настало, ово село добило име Свињарица. Врло је вероватно да су у српској средњовековној држави, а можда и у рановизантијској епохи, становници села Свињарице били свињари властелине и цркве, односно манастира.
Воде.
Кроз село Свињрицу протиче Свињарричка Река, чије се изворишта налази на бучуметској тераси, из правца Гајтана. Свињаричка Река не пресушује.
Свака кућа има свој бунар. Због великог притиска воде Свињаричког Потока изданске воде су близу површине, па су многи бунари дубоки око три метра а негде и до десет метара.
У новије време у селу је створена мрежа водовда, па свака кућа има, поред бунара, и текућу воду.
Кладенаца у овом селу нема. Постоји једна локва пречника око два метра на локалитету Градиште у којој вода не пресушује и по казивању људи, на овом месту је прекинут антички аквадукт за Царичин Град, па из њега избија слаб млаз воде који се још слива аквадуктом са планине Радана.
Постанак села и прошлост.
Село Свињарицу први пут помиње новобрдски трговац Михајло Лукаревић у својој трговачкој књизи дужника у четвртој десетини XV века.
Живот у овом месту постојао је још у доба Римљана. На локалитету Градиште постојало је утврђење на око 1,5 километар југозападно од Царичиног Града. По народном предању у Градишту су биле касарне Царичине гарде.
На источној периферији села постоје остаци тробродне рановизантијске базилике и других зграда. Црква је пронађена 1922. године. Дужина цркве била је око 22 метра а ширина око12 метара, такода је, у сва три брода, унутрашња површина храма износила 264 метра квадратних.
Тип села.
Данашња Свињарица са војих 85 кућа, по попису из 1971. године 101 кућа, са својим махалама захвата велико пространство. Центар села чини село Свињарица на око 2 км од Царичиног Града. У овом делу села је школа и продавница. Поред тог централног дела села постоје још три махале: Боровце, Бели Дврја и Доња Махала. У овим махалама су кућне збијене једна до друге, са двориштима у којима је не само за становање, већ и све економске зграде домаћинства.
Земље и шуме.
Земља атара села Свињарица носи ове називе: Доња Царичина, Романов Гроб, Дубрава, Рамњак, Кућиште, Бели Дрвја, Чукар, Ђокин Поток, Присоје, Боровац, Бојанино, Костин Браник, Којчино, Митков Поток, Градиште.
Култна места.
Остаци Црквиште на њиви Драгурина Филиповића су описани код византијске катедрале. У североисточном стилобату – подножју црквеног стуба начињено је мало удубљење а поред њега постављен метални крст грубе израде. У овом удубљењу жене пале свеће и остављају ситне новчиће и белеге. Овде се налази и извор, на коме су жене испирале очи.
Друго култно место је Чичкова Воденица, као и место звано Цер. На овом месту из дрвета излази влага, те људи са том влагом мажу оболеле удове-кожу и тако се лече од болести церме, остављајући при томе белеге: новац, конце мараме и друго.
Порекло становништва.
Код пописа становнишва Пусте Реке 1879. године у селу Свињарици, у 8 кућа живело је 55 особа. По попису из 1971. године у сели је живело 400 становника.
У селу живе ови родови:
-Филиповићи су из Криве Реке.
-Ђорђевићи су из Боривојца.
-Живковићи-Макрешани су из Криве Реке.
-Перићи су из Макреша.
-Лазићи су из Ропотова – Косовска Каменица.
-Лазићи други су из Клобукара.
-Ђокинци-Петрови су из Клобукара.
-Јовановићи су из Криве Реке.
-Ђокићи-Шиљкови су из Пасјаче – Косовска Каменица.
-Савићи су из Криве Реке.
-Ђорђевићи други-Бердуљци су из Бердуља.
-Јовановићи су из Бердуља.
-Лазићи други су из Јабукара – Косовска Каменица.
-Ристићи су из Косовске Каменице.
-Ђорићи су из Црне Траве.
-Николићи су из Орана.
-Здравковићи су из Беривојца.
-Лазаревићи су из Дарковца.
-Стефановићи су из Макреша.
-Симићи су из Криве Реке.
-Мосићи су из Криве Реке.
-Савићи су из Дарковца.
-Максимовићи су из околине Гиљана.
-Јанковићи су из Извора – Косовска Каменица.
-Ристићи су из Криве Реке.
-Миленковићи су из Косовске Каменице.
-Милошеићи су из Косовске Каменице.
-Стојановићи су из Клобукара.
-Златановићи су из Мешина – Косовска Каменица.
-Стошићи си из Ливоча.
-Стојиљковићи су из Слишана.
Као што се види становници села Свињарице су досељени, углавном, из оних крајева горњег тока Јужне Мораве, које је српска војска ослободила 1878. године, али је Србија морала посел Брелинског конгреса, морала са тих простора повући. Под Турцимаје живот био неподношљив, тако да су многи напустили родну груду, на којима су њихови преци вековима живели, дошли у слободну Србију и засновали нови живот. На њихову земљу у старом завичају населили су се Албанци, делом из Пусте Реке и Јабланице, тако да је, у неку руку, дошло до размене становништва између Србије и Турске.
Исељавање становника.
Према статистичким подацима, Свињарица је имала 1953. године 548 становника; 1961. – 511; 1971. године само 400 становника. Свињаричани се сселе не само у већа суседна места и градова, већ иду у многе градове Југославије, а одлазе и у Америку. Тако од рода Лазићи има исељеника у Америци, Канади, Љубљани, Београду, Пожаревцу, Македноји. Мосића има у Лебану а Максимовића у Лесковцу.
Занимање становништва.
Иако је свако домаћинство у основи земљорадничко, ни једно не живи искључиво од земљорадње или сточарства. Поседи се крећу од 2,5 до 8 хектара. Земља је помешана иловача и лиска. Главни усеви су пшеница и кукуруз. Кромпир само за домаћу употребу.
Из сваког домаћинства иде у печалбу бар по једна члан. Породице које немају никог у печалби тешко живе.
Сточарство је стајско. Домаћинства имају од једне до три краве. Раније је било знатно више. Прр рата је било бивола. Сада их нема. Оваца данас има једва 200 брава, док их је пре рата било око 2000. Коња у селу има 30. Свиње свака кућа има у просеку 3-4 свиње.
Од воћа негују шљиве шумадинке које доста добро рађају и имају доста шећера. Користе се за печење ракије. Свако дмаћинство у просеку испече око 500 литара ракије, од чега се пола прода у Лесковцу и Лебану. Сада се у свакој кући једе искључиво пшенички хлеб, који се преко лета пече под вршинком.
Село има четвороразредну основну школу као истурено одељење основно школе у Прекопчелице. Има 34 ученика у сва четири разреда. Раније их је било више, пре 9 година 42.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
