Порекло становништва села Света Петка, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Света Петка лежи на граници долинске равни Кленичке Реке на западу и десне долинске падине на истоку. Непосредно до Свете Петке су насеља Кленике и Дрежница.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара – има их око 30 и са једне чесме – Кадијина Чешма. Даље од села избија извор Бара.
Земље и шуме.
Њиве се налазе око села на потесима званим: Страна, Ловачки Дол, Голема Круша, Баре, Станце, Забел, Селиште I, Селиште II, Чифлак, Ширина, Река, Шаљица, Канин Дол и Кукавица. Мештани оскудевају у паши и шуми.
Тип села.
Света Петка је село збијеног типа. Дели се у три махале – Маринкоска (19 кућа), Ђоринска (18) и Баратлиска (8).
Постанак села, име, старине и прошлост.
У самој Светој Петки као и у њеној ближој околини има старина и карактеристичних назива. За њих се везују народна предања. Ти подаци говоре да је на земљишту овог села било становника у давним временима.
Изнад Свете Петке на долинској падини постоје два места звана Селиште – једно се зове Канин Дол. Међусобно су удаљена око километар. На овим потесима су „њиве, ровине и долови“; местимично се ископавају велики земљани ћупови („сваки бере по 300 кгр жито“) и стари гробови. Прича се да су неки становници са селишта прешли у суседни Бараљевац а два рода су се преместила у данашње село. Трагова од старина било је и у данашњем селу; постојале су развалине цркве посвећене Св. Петки. На њеним рушевинама 1858. године саграђен је данашњи храм, који је заједнички за пет околних насеља – Свете Петке, Дрежнице, Бараљевца, Мездраје и Кленика.
У селу Светој Петки постоји писани помен из Средњег века. Њега је, поред осталих насеља, као прилог севастократа Дејана, 10. августа 1355. године цар Душан потврдио Богородичином манастиру у Архиљевици. Средњевековно село је касније опустело, због чега данашње село није много старо. Основано је поред старе порушене цркве Св. Петке по којој је и добило име, као што се звало и у Средњем веку. Оснивачи данашњег села били су српски досељеници који су дошли из других, сада претежно арбанашких села. Као први досељеници рачунају се преци рода Маринковци, Они су досељени пре око 140 до 150 година. Иза њих су дошли Ђоринци, затим Баратлици, Зелци и остали сеоски становници.
Крајем XIX и почетком XX века Света Петка, као чифчијско село, припадало је неком Кадри-Заиму, насељениом у Скопљу.Чифлик-сахибија поседовао је сву сеоску земљу; у селу је имао две куле, амбаре, кошеве и ћаје муслимане. Од чифчиства становници су се ослободили 1916. године „за око 2000 шиника земље платили су 4100 банке“.
Црква и село славе Петковдан, Преслава је на дан Преподобног Марка – 11 априла. Гробље је код цркве.
Порекло становништва.
Српско становништво Свете Петке, како је већ речено, потиче од досељеника. Највише их има из околине Прешева и то из села Трнаве, Жујинца и Рајинца. Родови, по времену како су се досељавали су:
-Маринковци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Овде живе од пре 140 до 150 година: Данило, 55 година – Мана – Димитрије – Здравко – Маринко, оснивач рода који се доселио.
-Ђоринци, Св. Врачи, су пореклом из Трнаве код Прешева. Одатле су „их истерали Арнаути“.
-Баратлици, Аранђеловдан, су се доселили из неког арбанашког села у Прешевској Моравици (били „испудени од Арнаути“).
-Зељци, Никољдан, су досеени из села Жујинци у Прешевској Моравици.
-Арсини, Св. Врачи, су дошли из Рајинца код Прешева или њему неког суседног села.
-Калпаци и Ћајини, Никољдан, су раније живели на месту Канин Дол, изнад данашњег насеља. Могуће је да су старинци у овом селу и овој области.
-Ђаволци, Св. Врачи, су род које је основао домазет, досељен из Куштице. Тамо је припадао истоименом роду чије је даље порекло из, сада расељеног, села Драгушице у околини Прешева, изнад Биљаче.
Исељеници.
-Маринковци и Калпаци, једна породица се иселила после Другог светског рата у Каравуково (Бачка).
-Валичковићи и Илићи живе у Чукарки код Прешева.
-Настићи живе у суседном Кленику.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
