Порекло становништва села Струганица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Струганица је мало планинско село. Лежи на неравној падини, десно од Моштаничке Реке – притоке Јужне Мораве. Околна насеља су: Бојин Дел, Клашница, Моштаница и Гумериште.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из четири бунара и извора Студени Кладенац. Даље од села избија извор Чешмица.
Земље и шуме.
Потеси по граници атара су: Шупљи Камен, Коњска Глава, Лештар, Остри Чукар, Крстати Дуб, Јелен, Спасино, Чукар и Река. Унутрашњи делови атара носе ове називе: Лојиште, Пландиште, Ограђе, Јесен, Суви Дуб, Старо Трло, Село, Церак, Тршевина, Рупе, Лештар, Солила, Угари, Белица, Богданов Ора, Присојинка и Падина.
Тип села.
Струганица је село разбијеног типа. У селу су махале: Кошарска, Ћосачка и Зловерска. Међусобно одстојање је велико. Куће у истој махали нису груписане.
Струганица је 1953. године имала укупно 27 домаћинстава.
Постанак, име и старине у селу.
На Гравишту, јужно од села, мештани су ископавали велике земљане ћупове.
Сеоско гробље лежи на западном делу Струганице. Поред гробова садашњих становника ту има и старих, у народу знаних, римских гробова. У њима су покојници, по причању, полагани са главом на исток.
Данашња Струганица основана је у исто време када су оснивана и околна села – Клашница, Бојин Дел и Обличка Сена. То је било у другој половини XVIII века. Оснивачи села била су два досељена брата – Пеја и Крсто. У северном делу Струганице је потес Село. Ту су се налазиле куће првих оснивача данашњег насеља. Њихови потомци су напустили Село и основали данашње махале. Прича се, да су поменути оснивачи били из околине Струге у Македонији па је због тога село добило назив Струганица.
На месту Рупе у северном делу села мештани су налазили „зидинке од кућа“. Тамо је живео неки Тома Рупар. Његови потомци иселили су се у околину Лесковца.
Слава Струганице су Св. Врачи.
Порекло становништва.
У селу су ови родови:
-Кошарчани, Аранђеловдан;
-Лојиштани, Аранђеловдан и:
-Ћосовци, Никољдан.
Горњи родови су се намножили од два брата, који су били оснивачи села. Како је поменуто, у народу се сматра да је њихово порекло из околине Струге у Македонији.
-Зловерци, Никољдан, су грана истоименог рода, који живи у суседној Клашници. Даље порекло је из Стајевца у Горњој Пчињи.
Исељеници:
-Струганчани, Ристини и Митићи су се иселили у суседни Мечковац. Тамо су прешли након ослобођења од Турака.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
