Порекло презимена, село Стројковце (Лесковац)

Порекло становништва села Стројковце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

На 11 километара јужно од Лесковца, наместу где се Накривањска Река улива у Ветерницу, настало је село Стројковце, чији је главни део лоциран између двају река у јужном углу. Село се није развијало само на обалама двеју река, већ поред путева који кроз село пролазе или одавде од чворишта иду у разне правце, па би се село могло сматрати друмским насељем.

Тип села.

Тај карактер друмског насеља и раскрсница путева путева Стојковце је и данас задржало. Као и остала села Поречја, збијеног је типа.

Име села.

Свако насеље у своме имену садржи неку своју одлику; или носи име оснивача, или свога феудалног господара; негде оно садржи топографске одлике места на коме је засељено, по флори која је овде обитавала. Име Стројковце ја остало загонетка о настанку назива села.

Воде.

У погледу текућих вода, Стројковце представља јединствени случај у Поречју. Поред њега теку две реке; Ветерница и Накривањска Река а на западу кроз његов атар тече и речица Ботуња. На свом атару има и три извора-кладенца:Терзиски, Уз пут за Вучје и Код Гробља. Осим тога, благодарећи притиску Ветернице и Накривањске Реке, изданска вода је обилата и свуда присутна, па свако домаћинство има свој бунар у свом дворишту.

Земље и шуме.

У оптималном положају са гледишта обиља речних вода и путева, Стројковце је најбогатије село у обрадивој земљи. Атар му захвата простор од 953 хектара, од кога њиве заузимају простор од 556 хектара – што је највећа површина обрадиве земље у Поречју. Шуме има 168 хектара и ливаде 74 хектара.

Земља носи ове називе: Селиште, Прогон, Кас’мово, Ашанско, Росуља, Паликућем Свињарник, Језаве, Пелиниште, Калдрмки, Карапанџино-Карапанџин Мост, Код Гробља, Доње Поље, Горње Селиште, Грбавица, Црвени Брег, Доње и Горње Ливаде, Росуље, Чука, Средњи Рид, Веверица, Равнине и Средњи Рид.

Старине у селу.

У атару села постоје трагови неолитског насеља на месту Средња Била на десној обали Накривањске Реке. После ослобођења од Турака село је имало 107 порских глава. Осим тога, пред крај турске власти. Стројковце је било подељено на четири господарлука и имало је четири читлук-сахибије што иде у прилог неспорне величине као насеље, пространости његовог атара и богатства његове земље.

У дворишту једног од последњих господара Стројковца, Рашид-бега постојао је огроман храст. Имао је обим на висини од 1,5 метра око шест метара. Храст се сасушио и сам пао. Нико није смео секиром да удари у њега пошто се у народу веровало да су у њему становали духови.

У Стројковцу је 1884 године подигнута је радионица гајтана у воденици. То је било прво текстилно предузеће у Лесковачкој Котлини. Зграда воденице је данас музеј.

Као траг некада веома развијеног воденичарства на накривањској реци у Стројковцу постоје три зграде воденица; Исака Османбеговића, Наталије Чуљковић (гајтара) и Хаџитанчићева воденица.

Порекло становништва.

У Стројковцу је, по попису из 1959. године, живело 1204 становника у 206 домаћинстава. Село је подељено у осам махала, које се зову: Нишевљанска, Брбска, Велковска, Терзиска, Крстанска, Новачка, Мераклиска и Средња махала.

У овим махалама живе ови родови:

Староседеоци:

-Деда-Станкови, Деда-Марчини, Кикироје, Мераклије, Баба-Мицкини, Деда-Јованови (Денићи), Деда-Ђокини, Деда-Цветкови, Деда-Тодорчини, Постолови, Стаменкови, Деда-Ранђелови, Деда-Димитрини, Маркови, Брбци (Деда-Ђокини), Брбци (Деда-Маркови), Деда Јованови-Пргиш, Митинци, Баба-Магдаленкини, Ранђелови, Деда-Савини, Каменарци, Тошини, Стојменови. Стојменови-Митићи, Вуканци, Деда-Стојкови, Живкови, Деда-Мијајлови, Таскини, Савини, Тонини, Бошковци, Недини, Петринци, Аичкини, Деда-Пешини, Деда-Младенови, Крстанци, Златанови (Баба-Ђурђини), Савчини, Степанови, Китанови, Ђинковски и Филипови.

-Миленковићи су досељени из Битврђе-Шоплук.

-Цветковићи-Денчини су досељени из околине Ниша.

-Милошевићи-Младенови су досељени из околине Ниша.

-Деда-Станкови (Јовановци) су из Власа.

-Симонови (Деда-Ђорђини) су из Бунуше.

-Деда-Ђурђини су доселени из Битврђе.

-Велковци су досељени „С оне стране Мораве“.

-Терзици су из Копашнице.

-Додинци су из околине Врања.

-Врбарци су досељени „С оне стране Мораве)

-Илијичкини су досељени из Битврђе.

-Шопци су досељени из Шоплука.

-Лугарци су из Лугара.

-Торковци су досељени из Жупе.

-Стојадинови су досељени из Рождаца – Пољаница.

-Новаци су досељени из Русије.

-Миладиновићи су досељени из Лучице – Пожаревац.

Занимање становника.

Главно занимање становништва је земљорадња. Сеју кукуруз, пшеницу, јечам и овас. Саде кромпир за домаћи употребу и пасуљ као подкултуру (сеје се са кукурузом) за продају. Готово свака кућа сеје детелину, луцерку и тролетку. Као новину уводе мухар. У баштама гаје паприку и друго поврће.

Стројковчани се баве сточарством. Свака кућа има по две краве, сада у селу има 60-70 бивола и биволица, оваца око 400 брава а раније их је било 10 пута више. Гаје и свиње домаће сорте. Коњи су ретки, има их петнаестак у селу.

У селу има 32 регистроване занатске радње и то: зидара 11, ковача 2, колара 2, кројача 2, дрвостругара 1, воденичара 2, тракториста 1, вршача 2, превозника 3, хармоникаша 1, поткивача 1, лимара 1, бачвара 1, столичара 2, вуновлачара 1 и гостионичара 2.

У селу постоји добро снабдевена задружна продавница.

Имају добре саобраћајне везе у свим правцима.

Имају четвороразредну основну школу док у више разреде иду у школу у Велико Трњане.

Стројковчани су вредни и способни људи. Нису подложни алкохолу, нити су познати као парничари и свађалице, спремни да прихвате све напредне идеје.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.