Порекло становништва села Рватска, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Рватска, „Арвацка “ је са обе стране Врачевске Реке, недалеко од њена ушћа, али више кућа има на њеној десној страни. Опкољена је брдима Градином, Дубравом, Комом и Металицом.
Тип села.
Село се дели на крајеве Присоје, Осоје, Хоџиску Махалу и на заселак Грчево. Куће засеока су у изворишту Грчевског Потока, између виса Кома (1072 м) и Дубраве. Куће старог села биле су на Селишту поред сеоског пута који је водио уз реку, па су се поместиле да би се избегле пролећне поплаве. Поред пута је била џамија, подигнута 1917. године, срушила се 1922. године.
Воде.
На реци има две приватне воденице. Употребљава се вода са извора и бунара. На левој страни реке је чесма и бунар, а на десној су две стублине. У Грчеву је извор Велика Вода у подножју Кома.
Земље и шуме.
Њиве су окућнице, а баште непосредно поред речног корита. Места с њивама називају се: Кошевље, Селиште, Дуварине, Барице, Лугови, Компириште, Лештак, Доњи Луг, Османова Њива, Драча, Пријелог, Лаз, Њивче, Вртача, Долови, Паљевина са виноградима, Крш, Јазбине, Банак, Синанов До, Велика Њива, Заједница, Хаџијска Башта с воћкама, Равне, Бркља, Кујов До, Металица, Дуга Њива, Валога, Лазић, Кузминачке Њиве, Наслон, Лозине, Саставци, Ковачево Кућиште, Конопљиште, Оборак, Пиревина, Борје, Дугуљача, Караман, Емров Брег, Пријелаз и Старчева Кућа; ливаде: Дријен, Крушевље, Ком, Ливадак, Велика Ливада, Подводнице, Бостаниште и Мала Плана; паше и шуме су: Дубрава, Колибине, Осоје, Гај, Брснати Бријег, Амбариште, Драча, Jазовске Рупе, Ковачево, Прозор, Сланице, Лешћак, Гуџалица, Беглук, Доњи Лаз, Ћумуриште, Корита, Грабљак, Дрењак, Старо Гувно, Сућеска, Аниште, Врлетна Страна, Широки Пут, Буче, Кула, Антонијев Бријег, Кузминац, Мали До, Кобилин Брег; утрине су у Грчевском Потоку, Бијелом Потоку, Дубоком Потоку, Врачевској Реци и у Сувом Потоку.
Старине и остали подаци о селу.
На Градини има мало видних остатака од „Јеринина града“. Код садашњег мухамеданског гробља је старо хришћанско гробље у коме и сада има надргобних крстова од камена, несумњиво хришћанских предака мухамеданаца. На Дуваринама је било мухамеданско насеље, чије се становништво одселило у Турску 1912. године, а садашње је на Барицама. Ту се копају и мухамеданци из Грчева. Хришћани из Грчева копају се у гробљу суседног насеља комских Бара. Назив села „Хрваћка“ споменут је 1363. године и 1455. године. Он је постао по личном имену Хрватин, који је забележен око 1316. године. Данашње село основали су Кучи у почетку 18. века. Године 1948. у селу је било 388 становника.
Порекло становништва.
Родови у Рватској:
-Ђерлеци, 4 куће, су помухамедањени Кучи из Драге код Рожаја; имају одељаке у Новом Пазару.
-Дурмиши, Лубуре, 7 кућа, су Кучи од Рожаја.
-Исламовићи, 16 кућа, су помухамедањени српски род из „Голица“ код Сјенице.
-Незировићи и Салиховићи одселили су се у Нови Пазар.
-Рвати у Великом Поповићу, у Ресави, су одсељеници из овог села или из Рвата на Ибру. На надгробном камену њихова претка Николе Рвата исклесана је 1673. година.
У Грчеву су родови:
-Табалија, 1 кућа, је од Табалинаца у врачевском Доцу.
-Ајровићи, 2 куће, су од Дурмиша у Рватској.
-Аскићи, 2 куће, су старији досељеници однекуд из Босне.
-Пантовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из суседног Подкомља.
-Томовић, 1 кућа, су од Петронијевића у Гулијама.
До 1938. у селу је имао кућу Циганин ковач, који се одселио у Нови Пазар.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
