Порекло становништва села Репинце, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Репинце је висинско село. Лежи југозападно од Владичиног Хана на теменима појединих заравни и на странама долина. Околна села су: Калиманце, Куново и Сува Морава.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора и бунара, којих има осам. Јачи извори су: Дулан и Чешма.
Земље и шуме.
Топографски називи потеса: Голеш, Камена Чука, Стајкоски Рид, Витолиште, Ћурина Чука, Лаз, Гњилавица, Јагодарник, Зли Док (шума), Слатина, Петрова Ливада, Бара, Голомудово, Гробиште, Пољана, Големи и Мали Крст, Селиште и Дубрава.
Тип села.
Репинце је село јако разбијеног типа. Дели се на махале: Селиште, Горња и Доња Дубрава и Јанкоски Рид.
Репинце је 1952. године имало укупно 44 думаћинстава.
Постанак села.
Некада су у суседном Калиманцу живела два брата. Касније је један остао у Калиманцу а други прешао у атар села Репинце, где је основао данашње село. Ово се догодило крајем XVIII века. Милан, 65 година – Арса – Митар – Анта – Банко. Доселио се Банко или његов отац. Најстарији преци данашњих родова живели су на Селишту, у северозападном крају атара. То насеље је пре око 120 година нарасло на 7 домова. Потом су одељени задругари прешли на места где су се налазила трла и на тај начин је постало разбијеног типа. На Селишту се данас налазе три куће, познају се стари шљиваци, њиве и једна чесма.
Сеоска слсава је трећег дана Духова. То је стара слава „од век и свет“. Тада у Репинце код појединих домаћина долазе гости. После ручка мештани и гости скупљају се код крста, где се приређују игранке и весеља.
Заветина „за стоку“ је Св. Петка – Петковдан.
Репинце има гробље у које се сахрањују и умрли мештани из суседног Калиманца.
Порекло становништва.
Српско становништво Репинца потиче од досељеника који су дошли из суседних села Калиманца и Јовца.
Родови пореклом из Калиманаца су:
-Антинци, Бајчини, Стаменковци, Лулинци, Стојковци или Причарци, Миљковци, Пешини, Поповци, Маринковци, Петковци и Џолинци. Сви ови родови славе Св. Петку.
За ове становнике се прича да потичу од једног претка, који је био оснивач села. Он је у Калиманцу био старинац.
Родови из Јовца су:
-Ценинци и Јанковци. Славе Никољдан. Раније су чинили један род. Доселили су се у XIX веку.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
