Порекло становништва села Рђавица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Рђавица лежи на планинској падини југоисточно од Јелашнице. Поменута падина подесна је за земљорадњум сточарство и шумарство.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из кладенаца. Познатији кладенци носе ова имена: Јужна Долина, Студен Кладенац, Демин Кладенац, Светониколски Кладенац и др.
Земље и шуме.
Потеси на граници атара носе ове називе: Жарбиње, Мала Река, Острец, Гарине, Дуљашничка Долина, Заовица, Цакина Бара, Лећевиште и Соколовац. Унутрашњи делови атара зову се: Јела, Благуниште, Демино Гумно, Орница, Свињарник, Голема Њива, Крушар, Селиште, Рамниште, Сулејманово Њивче, Пужар, Коњарник и Рамњак.
Тип села.
Рђавица је село јако разбијеног типа. Састоји се од појединих мањих група кућа, међусобно доста одвојених. Сеоски делови зову се: Горња, Доња, Маргова, Цацина и Мала Река Махала.
Рђавице је 1952. године у свом саставу имала укупно 69 домаћинстава.
Постанак, име села и прошлост.
По народном предању, некада је на месту данашње Рђавице постојало старо село Рађвица („добро рађало жито“). То село, које је било као и данашње „растикано“, имало је око 70 српских кућа, За време Турака старо село је расељено и потом је земља обрасла у шуму. На више места у атару (Расрсје и др) налазе се „зидурине од кућа и слогови од њива“. По неким слоговима је данас шума.
Садашња Рђавица је младо село. Основали су га око средине XIX века српски досељеници, који су долазили као чифчије на земљу појединих Арбанаса, насељених у суседној Јелашници. По Арбанасима остали су неки наведени топогтафски називи – Сулејманово Њивче, Демин Кладенац и др. До 1878. године село је нарасло на 7 кућа, које су биле разбацане по разним дело вима атара. Поменуте године јелашнички Арбанаси су се иселили и тада су они земљу продали Србима. Рђавица је брзо расла по ослобађању од Турака. За то време у њу су дошли многи досељеници из појединих села у Врањској Котлини и из села у суседним планинским областима.
Како се прича у народу, село се зове Рђавица због тога што „земља слабо рађа“.
Сеоска слава је на дан Св. Марка, 8. маја. Ово је слава „за поље“. Раније су становници славили Крстовдан „за стоку“.
Сеоско гробље најпре је било код манастиришта у Јелашници. После су се умрли становници сахрањивали код јелашничке цркве. Од пре 50 година постоји гробље у самом селу – махала Мала Река.
Порекло становништва.
Данашње српско становништво Рђавице потиче од предака који су досељени.
Родови досељени од средине XIX века до краја турске владавине:
-Деда Златкови и Деда Цветковци, Никољдан, су досељени из околине Босилеграда: Драгомир, 40 година – Бојко – Марко – Златко, који се доселио. Златкови су од Златка а Цветковци су од Цветка, Златковог брата.
-Деда Славкови, су досељени из околине Босилеграда. Данашње породице потичу од три брата. Сваки брат је имао посебну славу: Св. Петку, Св. Атанасија и Савиндан.
-Величковићи, Аранђеловдан, су досељени из Горње Пчиње.
-Грујинци, Никољдан, су досељени из Ржане код Босилеграда. Најпре су се населили у Врбову па одатле прешли у Рђавицу.
-Деда Џокинци, Никољдан, су досељени „од куд Лесковац“.
По ослобођењу од Турака доселили су се:
-Тумбарци или Петковићи, Никољдан, су досељени из суседног Стајковца.
-Деда Станкови, Аранђеловдан, и:
-Младеновићи, Никољдан и Аранђеловдан, су досељени из Несврте.
-Ђераци су досељени из Ржане код Босилеграда. Славе Никољдан и Аранђеловдан. За њих мештани кажу. „Час славе, час батале славу“.
-Николићи, Митровдан и:
-Димићи, Никољдан, су досељени из суседног села Богошева. Даље порекло им је од Босилеграда.
-Баба Јовинци, Јовањдан, су досељени из Лисине код Босилеграда.
-Деда Ивановци, Никољдан, су досељени из села Гложје код Босилеграда.
-Клисурци, Никољдан, су досељени из Клисурице код Врањске Бање.
-Манини, Аранђеловдан, су досељени из Ржане код Болилеграда.
-Славковићи, Јовањдан, су досељени из Божице код Босилеграда. Најпре су дошли у Полом, где имају истоимених рођака па одатле прешли „на женино имање“.
-Стошићи, Никољдан, су досељени из Шаинца у Горњој Пчињи.
-Крстићи – Св. Петка; Цветковићи – Аранђеловдан; Бојковићи – Аранђеловдан; Мицићи – Митровдан и Стојилковићи – Аранђеловдан су досељени из Црвеног Града у Горњој Пчињи.
-Арсићи, Аранђеловдан, су досељени из Стајевца у Горњој Пчињи.
-Тасићи, Аранђеловдан, су досељени из Козјег Дола у Горњој Пчињи.
Исељеници и изумрли становници.
Исељеници:
-Деда Цветковци, Деда Станковци и Мицићи – по једна породица се иселила у Каравуково – Бачка.
-Деда Димитријини, једна породица „призећена“ у околину Лесковца.
-Баба Јовинци, две породице живе у Војводини.
-Стошићи, две породице се иселиле у Каравуково и једна о Брестовац – Војводина.
-Тасићи, по једна породица се иселила у Насврту и Каравуковуо.
-Бојковићи, Цветковићи и Грујинци – по једна породица се иселила у Јелашницу.
Изумрли:
-Деда Димитријини. У Рђавицу су живели до пред крај турске владавине.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
