Порекло становништва села Разгојнски Чифлук, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Разгојнски Чифлук се налази поред саме леве обале Јужне Мораве у алувијалној равни ове реке.
Тип села.
Разгојнски Чуфлук је збијеног типа са кућама углавном поред пута који води из Брејановца за Разгојну, па би се, по тој карактеристици, могло сматрати и друмским насељем.
Име села.
На простору где је сада село био је спахилук великог пространства у власништву породице Пашагић. У доба спахијског система чифлучку земљу могле су спахије обрађивати у личној режији или дајући у наполицу или закуп. Најрентабилнији начин обраде земље је помоћу најамних радника са којима је чифлук сахибије сваке године склапао уговор о раду. Радници су становали у зградама на самом имању, а за рад им је давао новац или у натури и хранио их је. Тако је и са својим чифлуком поступао његов власник, који је у народу запамћен као Пашага.
Према томе, насеље је настало од људи који су радили на имању чифлук сахибије Пашаге или неког од Пашагића прерасло у самостално сеоско насеље, које се , за разлику од других чифлука названо Разгојнски Чифлук због близине села Разгојна или што су Пашагићи били господари села Разгојне.
Воде.
Као што је већ речено Разгојни Чифлук лежи на левој обали Јужне Мораве. У селу постоје бунари у свакој кући, јер је издан због притиска Јужне Мораве висока и лако се до ње долази.
Земље и шуме.
Атар села Разгојнског Чифлука велики је 337 хектара. Од ове површине њиве и баште заузимају 205 хектара, воћњаци 3 (по двориштима), виногради 16, пашњаци 18, шума 4 док је неплодно земљиште на 91 хектара.
Земља носи ове називе: Шеврљивица, Зелени Вир, Бабина Кућа, Копина Бара, Лазина Бара, Трећарке, Горина, Ђокин Бунар, Врањанка, Деда Магдићева Њива и Алчино или Алчина Пољана.
Постанак села и прошлост.
Разгојнски Чифлук као село је, као и остала села припадала турским чифлуцима, младо насеље. Настало је почетком XIX века. Први становник је неки деда Магдић. Неко из пашагићеве породице је приметио дим који се подизао из колибе подигнута на њиховом чифлуку. Тада се и Турчин одлучио да начини себи на читлуку чардак у коме би могао ноћивати, да не би увек морао да прелази преко дубоке Јужне Мораве. Тако је почело да се рађа насеље на чифлуку. После тога на чифлук се доселио деда Јанко, бежећи из Војловца где је сукобио са Арбанасом и убио га. Госпдар је примио Јанка да ради на чифлуку. Арбанаси су трагали за Јанком, сазнали где се налази и поставе му заседу у једном лугу. Када је Јанко наишао Арбанас је припуцао и ранио Јанка. Када су мештани чули пуцњаву, пронашли су рањеног Јанка и дали се у потеру за Арбанасом, сгигавши и убивши га. Јанко је преживео али није више смео да нашушта чифлук, бојећи се нове потере али се преселио у Разгојну и тамо се налази његово потомство – род Јанковци.
Порекло становништва.
Разгојнски Чифлук је 1971 године имао 95 домаћинстава и 425 тановника.
Данас у селу живе ови родови:
–Јашуњци су пореклом из Јашуња.
–Цакинци у из заплањског Врлог Гара.
–Величковци су пореклом из заплањског села Дукат, одакле су дошли у Печењевце, одатле отишли у Брејановце а одатле у Разгојнски Чифлук.
–Реџинци (Станковићи и Ђорђевићи) су непознатог порекла.
–Јањинци су непознатог порекла.
–Китићовци (па баба Кити) су из Краинаца.
–Димитровци су непознатог порекла.
–Коцкинци су из Чукљевика.
–Велковци су сродни Величковцима.
–Тотини су непознатог порекла.
–Терзинци су непознатог порекла.
–Дакини су из Јашуње.
Занимање становника.
Мештани ратгојнског Чифлука се баве земљорадњом, Сеју пшеницу, кукуруз и кромпир на великим површинама. Велики су баштовани и паприкари. Саде зелену и индустријску паприку. У селу има 20 сушара, саде паприку „џинку“ у чувају је под пластичним покивачем да је очувају од раних слана. Имају и млин поред Јужне Мораве за мељаву паприке и то на два камена.
Од стоке имају по де краве по домаћинству.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
