Порекло становништва села Равна Река, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Равна Река захвата пространо земљиште на граници Врањске Котлине и Пољанице на висини од 800 до 1000 метара. Околна села су: Солачка Сена, Белишево, Јагњило, Кацапун и др. Око појединих махала виде се њиве засејане житом, воћњаци, честим изворима и поточићима.
Земље и шуме.
Називи потеса су: Кун, Клисура, Кучавица, Село, Турска Њива, Ђулин Гроб, Деја, Гарина, Калин Деја, Петлова Чука, Шаштина, Бара, Рамина Ливада, Градиште, Тршевине, Топлачки Дол и Дејков Лаз.
Тип села.
Насеље је подељено у 10 махала: Сађане, Дубрава, Симончинци, Марчинци, Церјани, Здравковци, Средорек, Опаљеник, Сагулци и Каравановци. Куће у махалама су на различитим растојањима.
Равна Река је 1952. година имала укупно 125 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
У Равној Реци постоје старине и карактеристични називи за која се везују народна предања. Ти подаци говоре да је овде било становника од давних времена. На граници са суседним Јагњилом налази се узвишење Градиште, на 882 метра. Мештани су копали по Градишту и налазили танке опеке, ћерамиде и велике земљане ћупове. Прича се да је то био „неки град“. Неки наводе да је град постојао за „време Римљана“. О овом Градишту изнети су подаци и у опису Јагњила, јер више припада том селу.
Равна Река има цркву посвећену Великој Госпојини. Она је саграђена 1926. године не месту једне црквине. Црквина је припадала старом селу које је постојало пре данашњег насеља. На том месту, пре него што је црква саграђена, познавали су се зидови високи до два метра.
У близини цркве је место Чукар. Ту су мештани у новије време ископавали много старих српских гробова. Камен од тих гробова употребљаван је за зидање школе и црквеног вајата. Поред старих гробова налази се данашње гробље. Црква и школа леже на простору између махала Опаљеник, Церјани и Марчинци.
Данашња Равна Река није много старо насеље. Њу су основали српски досељеници, које је прибрао муслиман у народу познат као Раман, насељен у Врању. То је Рамиз-паша, син познатог Хусејин-паше. Његов велики чифлик налазио се у селу Јовцу. Он је био око средине XIX века. Попоменутом власнику село се најпре звало Раманова Река. Власник је касније продао другом чифлик-сахибији. Он се звао Осман Ђоле-ефенди, који је био власник села до 1878. године. Поменуте године он се иселио а његову земљу продао је мештанима а опуномоћеник јебио Милан Банкер из Врања. Плаћали су „један дукат за један дулум њиве или ливаде“. Док је село било чифлик-сахибијско у њему су живели Арбанаси пољаци из неких пољаничких села. Поседњи пољаци били су Шабан и Алија.
Равна Река у почетку је било село збијеног типа и лежала је на месту сада званом Село; налази се на страни према суседном Белишеву, недалеко од данашње цркве. Трла и колибе били су даље од кућа на више места по атару. Када су становници у „Селу“ почели да се множе, онда су одељени задругари, на почетку друге половине XIX века, настањивали по колибама. Тако је Равна Река постало село разбијеног типа. Приликом ослобађања 1978. године село јеимало 10 српских кућа. Налазиле су се на местима: Дејкова Лаз, Средорек, Опаљеника, Церјани, Здравковци и Чарапинци.
До 1918. године у Равној Реци било је неколико циганских породица – Шаин, Рашид, Шаћир. Били су ковачи. Место где су живели зову се Циганске Куће. Гробље се налазило на месту Баб Цветин Гроб. Поменуте године Цигани су се иселили у ниже село – Лепеницу.
Црквена слава је нада дан Велике Госпојине. Тада се у Равној Реци приређује сабор.
Сеоска слава је трећег дана Духова.
Порекло становништва.
Становништво Равне Реке потиче од досељеника.
Родови познатог порекла:
-Симончани или Дубравци, Јовањдан, су досељени у турско доба из пољаничког села Стрешак. Куће си им у махали Дубрава или Симончани.
Из Себе Врања досељени су:
-Марчини, Главинци, Велковци, Чарапинци и Ђоринци. Славе Аранђеловдан и Никољдан. Изгледа да је њихово даље порекло из околине Босилеграда. Марчинци у Равој Реци имају посебну махалу. Чарапинци су се намножили од претка деда Стевана.
-Буљеси, Никољдан и Јовањдан, су пореклом из Буљосевца у југозападном делу Врањске Котлине. Тамо имају рођаке – Ивковци, који су старинци. Из поменутог села иселили су се за време Турака три брата; један је дошао овде – Илија или деда Буљес, други је отишао у Крагујевац а трећи се населио у Грејачу код Ниша. Куће Буљеса у Раној Реци налазе се у махали Опаљеник. Деда Буљес био је имућан човек; држао је око 12 коња.
-Сагулци, Никољдан, су се доселили из Урманице у Пољаници. Тамо су „дуговали за порез“ па „побегли овде“. Најпре су чували коње у роду Буљеси.
Досељени родови непознатог порекла.
-Љубанови, Аранђеловдан, су настањени у махали Средорек.
-Здравковци, Аранђеловдан и Јовањдан, живе у истоименој махали.
-Каравановци и Чакрлици, Никољдан. Први род има посебну махалу.
Исељеници.
-Симончини, по једна породица живи у Врању, Прешеву и Сурдулици.
-Ђорђинци, једна породица се иселила у Прешево.
-Главинци, две породице, и од;
-Здравковци, две породице су прешле у Криву Реку – село Беривојце.
-Велковци, једна породица се иселила у Јајиње код Лесковца.
-Марчини, две породице су се иселиле у Војводину.
-Каравановци, једна породица се иселила у Лучане – прешевска Црна Гора.
-Пешићи су се иселили у Врањску Бању.
-Карадичани и Маринчани су се иселили у Суву Мораву.
У суседну Пољаницу су се иселили:
-Станковићи и Пешићи у село Секирје;
-Шарковци у село Тумба и;
-Рашинци у село Власе.
-Младеновићи су се иселили у Таор код Скопља.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
