Порекло становништва насеља Рајчиновићка Трнава (по књизи Горња Трнава и Доња Трнава), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Горња Трнава, „Худовска Трнава“ је у плитким долинама изворишних саставница Рајчиновићске Реке. Село је опкољено брдима Кременштаком, Голим Брдом, Бошковиком и Говеђим Долом. За разлику од суседног села истог имена назива се Горња Трнава, а стари назив Худовска Трнава чује се још само од старијих личности.
Воде.
Оскудно је изворском водом. У Доњем крају је извор Бакаруша, мали извор Лазовина, а Петровићи захватају воду на чесми у Трњу у суседном Родићу; у селу су два слаба извора Бубак и Крушак. Стока се поји у Родићу и у Близанцу.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде: Халуге и Шаиновац. Око кућа има малих воћњака: ситна шума је у Гају, Прловима, Остром Врху, Голом Брду, Близанцу и Бошковику.
Старине и остали подаци о селу
У Гају, до суседног насеља Петрове, има повелико старо гробље и у њему црквина. Хришћани Горње и Доње Трнаве и Родића имају заједничко гробље код старог у Гају; мухамеданци имају гробље у Рајчиновићу. Данашње село основало се крајем 18. века. У току 19. века хришћани су се раселили, а на њихово место дошли су мухамеданци из разних наших крајева:
Порекло становништва.
-Маврићи, 3 куће, су Клименте, досељене из Родића 1913. године.
-Кољић, 1 кућа, је дошао из Јаребица на Пештеру, тамо су дошли из Тутина, а старином из Колашина на Тари.
-Гуџевић, Грабљанин, 1 кућа, је досељен из Граба.
-Колашинац, 1 кућа, је досељен из Ђонлија 1944. године, старином из Колашина на Тари.
-Миловановић, 1 кућа, Петровић (Јањић), 1 кућа, су од Коркуда, предак дошао из Мораче у Грчево, Родиће па у Горњу Трнаву; он је „крајинио“ уз Карађорђа кадаје „ударао на Пазар“ 1809. године; Петровић слави славу земље Арханђела, презива се по мајци Јањић.
-Плавшићи, 2 куће, су од Плавшића у подгорском Црном .Врху.
-Милутиновић, 1 кућа, Св. Мрата, отац дошао из Дежевског Будића 1906. године.
*
Порекло становништва насеља Доња Трнава, данас у саставу села Рајчиновићка Трнава.
Положај насеља.
Доња Трнава, „Пешићева Трнава “ je на присојним странама и Кременштака у горњој и плиткој долини Рајчиновићске Реке.
Воде.
Вода се употребљава са извора Криваче, Голићског Извора, Диздаревог Извора и са два бунара. Стока се поји на реци и на извору у Бошковику.
Земље и шуме.
Њиве су у окућницама, слабе родности. Воће добро успева, нарочито јабуке. Испуст стоке је у Бошковик. Ту је и заједничка шума.
Остали подаци о насељу.
Старији назив Пешићева Трнава замењен је називом Доња Трнава. Мухамеданци имају гробље у Рајчиновићу, а хришћани у Горњој Трнави. Помухамедањени старинци и старији досељеници одселили су се за Турску 1913. и 1925. године.
Порекло становништва.
У селу су сада ови родови:
-Маџгаљ, 1 кућа, је старинац.
-Колашинци, Кољићи, 4 куће, су из Колашина на Тари, овде досељени око 1880. године.
-Брњичани, 3 куће, су досељени из Брњице у Сјеничком Пољу.
-Прељићи, 2 куће, су Кучи, досељени из Долова у Штавици 1917. године.
-Плавшић, 1 кућа, је од Плавшића у Горњој Трнави.
-Мрљеши, 2 кућа, су од Куча Мрљеша у Троштицама.
-Миленковић, 1 кућа, Митровдан, је од старинаца Миленковића у дежевској Бекови.
Арбанашки родови:
-Шкриељи, 2 куће, су дошли са Пештера око 1880. године.
-Рашљанин, 1 кућа, је Климента, досељен из Расна код Сјенице.
-Друштинац, 1 кућа, је досељен из Полица код Берана (Иванграда) 1913. године.
-Црнчанин, 1 кућа, је Шкриељ, досељен из Црниша у Штавици.
-Маврићи, 2 куће, су прешли из Родића.
Неколико породица одселило се за Турску 1913. и 1925. године.
*
Порекло становништва насеља Балетиће, данас у саставу села Рајчиновићка Трнава.
Пложај насеља.
Балетиће је ниже развођа доњих токова Људске и Дежевке, а у склопу Острог Врха, Близанца, Плеша, Голог Брда (843 м), Главнице и Родићске Буквице.
Тип насеља.
Куће су подигнуте по побрђима, груписане по родовима.
Воде.
Насеље је оскудно водом, па се по њу лети иде до извора под Виником. Извори су у потесу: Драгановац, Топла Вода, Чесма ниже Острог Врха, Клијече, Бакаруша, Близаначке Чесме, Чесма у Клисури и стублина Бубовка. Стока се поји код чесама и на потоцима. Између Балетића и Пустовлаха је клисура, кроз коју протиче Јова и утиче у Рајчиновићску Реку (Илиџу). У Јову утиче Балетићски Поток.
Земље и шуме.
Њиве су окућнице и по странама побрђа: Воденичиште, Беглук, Велика Њива, Кршићи, Крушак, Ледине, Лазине и Крчевине. Ливаде су у Клечу и Дољачи. Шуме и испаше су сеоске и државне на Близанцу, Бошковику, Голом Брду, Главици и Говеђем Брду према суседном Родићу. По странама Балетићског Потока има наслага ситнозрног распаднутог андезита.
Старине, име и остали подаци о насељу.
Под Главицом има дуварина од старих „грчких“ кућа и старо „грчко“ гробље, а данашње је ниже Близанца. Име селу постало је по презимену старог српског рода Балетићима, о коме се сада не зна ни по предању. Данашње село заселило се око средине 18. века, после одсељавања старог становништва 1739. године. Године 1948. имало је 239 становника.
Порекло становништва.
-Ратковићи, 5 кућа, Св. Арханђео, су Кулизе, по предању знају да је било само пет кућа између Балетића и Новога Пазара када су им преци дошли; одељаци су им Ратковићи у Родићу.
-Биорци, 3 куће, Св. Андрија, су досељени из Бихора.
-Дабићи, 3 куће, Св. Арханђео, су досељени из Сјеничког поља, око 1850. године.
-Грбовић, 1 кућа, Св. Никола, Куч.
-Мрљеши, 2 куће, Стојановић, 1 кућа, су од Мрљеша у Троштицама.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
