Порекло становништва села Пуковац, општина Дољевац – Нишавски округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Пуковац је подигнут у алувијалној равни коју је, после повлачења Лесковачког мора на север, измоделирала Јужна Морава. Пуста Река је ту раван усекла своје корито када се Јужна Морава почела смањивати и под притиском својих левих притока Ветернице, Јабланице и Пусте Реке, почела прибијати све више уз дивујалну терасу, која сада чини њену десну или источну обалу. Пуковац се сматра да је моравско а не пусторечким селом, као што нису јабланичка села Винарце, Залужње, Прибој, Живково (Дупљане) и Печењевце, иако се сва ова села налазе на левој обали Јабланице а Печењевце на десној страни исте реке. Пуковац је највеће село у области Лесковачко Поље и Бабичка Гора.
Тип села.
Као и сва села у долини Јужне Мораве и Пуковац је село збијеног типа, целог на једном месту, на једној гомили, јер пространо поље које га окружује дало могућнсот ширења села у свим правцима без неког осетног умањења земљишног фонда нужног за обрађивање и живот како Пуковца тако и суседних му села.
Име села.
Не зна се како је и због чега ово село названо Пуковац.
Воде.
Пуковац лежи на обалама Пусте Реке, али највећим својим делом на западу од ње. Осим ове текућице кроз село протиче поток чији је извор на западу од села у потесу Зеленче, локалитет Чесма, која и данас постоји. Овај поток лети пресушје а у доба кишних периода и топљења снегова прикупља повшинску воду и однси у Пусту Реку, ниже села.
Свако домаћинства има свој бунар. После поплава 1963 године, прешло се на систем ручних пумпи, јер се те године поплавом били скоро сви бунари загађени.
Земље и шуме.
Пуковац ма просран атар који обухвата 1775 хекктара до чега су њиве и баште на 1454, воћњаци 51, виногради 75, ливаде 17, пашњаци 4, шума 11 док је неплодно 163 хектара.
Земља носи ове називе: Ћерен, Арљевци, Бучало, Рибар, Стари Друм, Старо Село, Нови Дел, Чесма, Кућни Дулуми, Корија, Лисичји Поток, Пореске Главе, Зеленике, Зеленичје, Тетовски Пут. Циганско Гробље, Код Пуковачког Гробља, Честа, Кочанска Међа, Трошевина, Џамијиште, Парапсур, Крши Коло, Чешљиковац, Чаробница, Карабница, Дупљаке, Трске, Појата, Лезински Брег, Мичкин Вир, Хан и Корије.
Постанак села и прошлост.
Пуковац спада у веома стара српска насеља, настала у најкасније доба српске средњовековне државе. Пре пропасти српске деспотовине о Пуковац је имао 77 домова и једну удовицу и давало приход од 5280 акчи (стадашњи турски златници) своме спахији тимарнику Јакуб-бегу, који је Пуковац добио у свој војнички лено. Занимљиво је да Пуковца нема у сумарном турском попису села у нахији Дубочица, почетком XVI века. Могуће је да је у то доба Пуковац из било којих разлога био расељен или га је турски пописивач уписао под другим именом. Многа сеоска насеља често су нестајала или се премештала услед болештина које су мориле свет, такозване „чуме“ и да је чума „тукла“ у првој половини XIX века ове крајеве, па свакако мочварни и нездрави Пуковац, па су се због тога многи становници разбежалии. Када је реч о куги, она је беснела овим просторима 1654. године и тада је вероватно поморила много света а живе натерала да напуштају своја села и беже што даље не би ли се спасли од те опасности.
У току XIX века плодна земља пуовачка морала је пасти у очи турским агаларима и развлашћеним спахијама. Када је дошло до реформе турског царства Пуковац није мога да избегне судбину свих суседних равничарских села, те је почитлучен. Пуковац је имао два господара арбанашког порекла и да је једна од њих држао заплањско село Чечину. Према подацима Летописа пуковачке цркве забележено је да је Пуковац постојао у XVIII веку. Као доказ за то наводи се поуздани извор – тефтер нишког митрополита Јоаникија из 1834. године.
Приликом првог српског пописа извршеног у априлу 1878. године Пуковац је мао 113 српских и 9 турских кућа, мада се сматра да су то били Арбанаси, који су се из правца Пусте Реке спуштали ка Јужној Морави и насељавали у њеној долини, па је прешли и стали се насељавати у Чечини захваљујући господару, који је доводио своје сународнике.
Порекло становништва.
Село Пуковац је највеће сеоско насеље у Лесковачкој Котлини. По попису становништва из 1971. године оно је имало 949 кућа и 4065 становника. Тржишна функција и богатство овог села и његове околине утичу на то да нема одлива становништва већ у ово село долазе и насељавају се у њему становници из далеких планинских и бесперспективних села.
У селу живе ови родови:
Непознатог порекла:
–Марчинци, Мичаковци, Ђоринци – најстарији род у Пуковцу, Гејинци, Коцинци, Живинци, Вишинци, Бобоњци, Микинци, Масларци, Џандарци, Бобоџанци, Караљинци, Гоцкини, Савинци, Мишинци, Брљаци, Бугарци, Тукарци, Ружинци, Перинци, Станојковци, Авдинци, Џунџулејци, Врачарци, Искроневци, Радојилци, Радиљовци, Дачинци, Чуљковци, Миљкови, Ицини, Лугарци, Орозовци, Тошкини, Тољини, Лезинци – неко се из овог рода „лезио“, Чокојци, Моњци, Ракаилци – стара породица која се не множи, Брљци и Панчинци.
–Кутинци су досељени из заплањског села Марине Кутине.
–Дудица су досељени за време Турака из Бивоља.
–Ђорђијанци су из околине Врања, одакле је дошао оснивач рода Ђорђе-Ђорђија.
–Павловци су досељени из Кратова.
–Јовинци или Вакићевци су из околине Смедерева.
–Китановци су досељени из Црне Траве.
–Крамци су пореклом из Кратова.
–Табаци, сродни Павловцима, су из Кратова.
–Баџаци су старинци.
–Бошњаци су потомци Павловог сина Бошњака, пореклом из Кратова.
–Обдурци су старинци.
–Пешини су сродни Обдурцима – од два брата – су старинци.
–Дебригци су из Дебра.
–Васиљци су из Бугарске, дошла два брата Васиљко и Стаменко 1810. године.
–Мичаковци су из Босилеграда, досељени за време Турака.
–Гиздавци су из Разгојнског Чифлука.
–Чунгурци су досељени из Богојевца.
–Свиларци су из заплањског Власа – доселила се два брата.
–Ћуркарци су из Топонице – Заплање.
–Стојановци су из околине Тетова.
–Краљци су из Кратова, обухваћени су Кратовцима.
Када се ради о пореклу оних родова за које није утврђено порекло – углавном су досељени са Косова, што се потпуно подудара са Цвијићевим истраживањима о покретима становништва после судбоносних догађаја крајем XVII века.
Занимање становника.
Основно занимање мештана Пуковца је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз где се јављају тржишни вишкови. Баве се у баштованством, али не у већој мери. Узгајају дуван. Тиме се бави скоро свака кућа. После пољопривреде мештани се и баве и пијачно-трговачним пословима.
У Пуковцу има доста занатских радњи и то: кожарског, опанчарског, ковачког, столарског, молерског, берберског, пинтерског, штрикерског, лимарског, кројачког, поткивачког, бојаџиског, зидарског, стругарског, млинарског, посластичарског, вуновлачарског, браварског и угоститељског .
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
