Порекло презимена, село Придворица (Чачак)

Порекло становништва села Придворицаa, Град Чачак – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Историјат села.

Придворица је била културни центар подголијских села све до 1911. године када се отвара школа у Средњој Реци и у Остатији. Од тада остаје као центар за суседна села: Врмбаје, Добри До – као општински центар и Вионицу и Чечину, све до 1937. године када се и ова два села одвајају, односно када се отвара школа за децу ова два села у Перишиђима и Вионици. Од Ивањице је удаљена 28 км.

У послератном периоду, од 1946. године улогу центра преузимају Девиђи где је отворена осморазредна школа, од 1953. године, амбуланта одмах после рата, станица милиције, задруга, пошта и друге установе. Девићи постају општински центар 1955. године и као такав остаје све до 1962. године. Али, Придворица је остала центар са месном канцеларијом, школом, продавницом – за Врмбаје и Добри До.

Традиција, старине и име села.

Придворица има богату традицију. У овом месту је изграђена црква y време настанка манастира Студенице. Подигао ју је Немањин дворјанин – придворица, по коме је и настало име насеља и цркве. Црква св. Прображења је најзначајнији средњовековни споменик y моравичком крају. Најважније је да је овде био женски манастир и да су ту калуђерице израђивале дивне тканине и утицале на средину, тако да се рано развија домађа радиност у овом и суседним селима. Црква архитектонски припада Рашкој школи, а живопис јој је уништен. Неки локалитети, каква је Градина, указују да је овде постојало насеље. И остаци керамичких цеви, које су пронађене на овом локалитету показују да је овде изграђен водовод у време градње цркве, крајем 12. века. Школа у Придворици отворена је још 1856. године и била је прва школа на Голији. Једно време је имала и интернат.

Положај и саобраћајна комуникација села.

Налази се на веома лепом месту у средњем току реке Студенице, испод Црепуљника. Удаљена је од Ивањице 28 км и толико од манастира Студенице, y другом правцу. Повезана је са Ивањицом асфалтним путем који је изграђен пре неколико година, а ускоро ће бити сличним путем повезана долином Студенице до манастира Студенице и Ушћа, као и Девића, а постоји и аутобуска линија Придворица · Ивањица. Придворица је и телефонском линијом спојена са светом.

Струграе, колибе и воденице у селу.

У непосредној близини, на Студеници и њеним притокама, налазило се пре рата неколико стругара: Спасовића, узводно, на Студеници, Милуновића, на Јастребовцу, Радивојевића, низводно на Студеници, у Деспотовици.

Једино Борисављевићи имају изнад села колибе. Сви остали сточари из овог села дотерују стоку кућама. Воденице су најчешће редовничке и налазе се на Студеници и њеним притокама – Јастребовцу и Брадуљичкој реци. Село не оскудева у води и дрвима.

Клима и занимање становништва.

Како је долина Студенице са благом климом, а Придворица се налази на надморској висини нижој од 500 метара, овде су одлични услови за гајење ратарских култура: пшенице и кукуруза, разноврсног воћа: шљива, јабука, трешања, и повртарских култура, а познати су Придворичани и као одгајивачи стоке.

Придворици припада централно место села Врмбаја, где се налази школа, црква, месна канцеларија, задруга и погон конфекције „Јавор“ из Ивањице.

Порекло становништва.

Овде живе следеће фамилије:

-Томашевићи, 5 K. (Никољдан), има их одсељених y Ивањици (3) и Краљеву.

-Раковићи, 4 K. (Јовањдан), од којих су се двојица одселила y Ивањицу.

-Бекчићи, 2 K. (Ђурђевдан), доселили су се из суседног Доброг Дола. Има их одсељених y Ивањици и Чачку.

-Марковићи, 12 K. (Лучиндан, а преслављавају Павловдан). Воде порекло од исељених Никшићана. Њихове куће налазе се на десној обали реке Јастребовца, где су и куће Божовића, Јаћовића и Радојевића. Има их одсељених у: Француској (Париз, 2), Београду, Чачку и Конареву код Краљева (З).

-Божовићи су у сродству са Марковићима. Сигурно да су се одвојили од Марковића. Та родбинска веза се и данас чува: не узимају се између себе. Иста им је и слава. Славе Лучиндан. Једна породица је одсељена y Рибницу код Краљева, друга у Ивањицу, а трећа у Француску.

-Јаћовићи, 2 к. (Аранђеловдан), раније су се преселили у Марковиће, односно Придворицу из суседне Вионице, из засеока Јаћовића. Има их данас у Ивањици (2), Чачку, Краљеву и Чибуковцу код Краљева (4) који су се одселили после 1960. године.

-Радојевићи, 1 к. (Аранђеловдан), дошли су из Вионице. Један од њих је одсељен у Чачак.

Усиље – засеок(?)

-Усиљани, 2 к. (Лучиндан), такође воде порекло од исељених Никшићана. Један је одсељен y Чачак, а двојица живе y Ивањици. Пре сто година једна породица:

-Сретеновића из Усиља одселила се у Долац (студенички крај) и слави Светог Луку. Данас у Усиљу више нема Сретеновића.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.