Порекло презимена, село Претина (Бујановац)

Порекло становништва села Претина, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Претина је мало насеље; лежи на североисточној падини Рујна.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из сеоских извора-кладенаца.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Ћумурница, Мрамор, Тепала, Вардиште, Селиште и Црквенски Рид.

Тип села.

До 1920. године Претина је било мало село збијеног типа; састојало се од садашње махале „Село“. Поменуте године поједини становници прешли су на место Окуке, где су им била трла. Тамо су основали нову махалу и село учинили разбијеног типа. Махала Село има 13 а махало Окуке 9 кућа. Одстојање између ових махала износи око 500 метара.

Свега у селу је 1951. године било 22 домаћинстава.

Постанак села и старине.

Потес Селиште лежи јужно од насеља. Ту је некада било неко “прејно српско село“. На Селишту су мештани налазили зидине од кућа и остатке од гробова, положених у правцу исток-заоад. Трагова од старина има и на месту Црквенски Рид; лежи на граници са суседним Свињиштем (слив Пчиње). На поменутом месту некада је била претинска црква („има дуварине“).

Данашња Претина нема везе са старим насељем. Њу су основали пре 120 година досељеници из Горње Пчиње и из околине криве Паланке. Из Горње Пчиње, из неког села Коћуре, доселиле су се две породице док се из околине Криве Паланке доселила, из села Градац, једна породица.

После оснивања Претине њен атар су захватили 7-8 Арбанаса из суседних прешевских села; из Рељана (Јашар), Буштрања (Муртиш), Биљаче итд. Код тих Арбанаса Срби су радили као чифчије. Пред крај турске вакадавине сељаци су се откупили од чифчиства.

Сеоска слава је на дан „летњег Св. Николе“. Тога дана се мештани са гостима скупљају код крста на Вардишту.

Порекло становништва.

У Претини живе ови родови:

-Михајлинци, Никољдан, су дошли пре 120 година из Коћуре у Горњој Пчињи. Урош, жив 30 година – Александар – Мира – Стоша – Михајло, оснивач рода који се доселио. По одласку из Коћуре кратко време су живели у Биљачи, потом прешли у Себрат (слив Пчиње) и најзад дошли у ово село. У време њиховог досласка Претина је била „пустара“.

-Мишинци, Никољдан, имају исто порекло и време досељавања као и Михајловци. Њихова генеалогија је: Спира, жив 62 године – Стојмен – Миша – Јовча, који се доселио. Презиме носе по сину оснивача рода.

-Николинци, Никољдан, су дошли када и претходни родови из села Градац код Криве Паланке. Трајко, жив 17 година – Јефрем – Стојан – Трајко – Филип, који се доселио.

-Спасинци, Духови – Св. Тројице, су се доселили пре 50 година из Злодовца у Горњој Пчињи.

Исељеници:

-Михајлинци, две породице у Велико Русце, две у Длугојницу и три у Рељан (Прешево).

-Мишинци, једна породица се иселила у Спанчевац.

-Николинци, две породице се одселиле у Каравуково – Бачка.

-Николићи, Стојковићи и Јанчићи живе у Длугојници код Сурдулице.

-Вукадинци су одсељени у Доњу Жапску.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.