Порекло становништва села Покрвеник, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Покрвеник је у долини Покрвеничког Потока, који утиче у Себечевку ниже Глухавице.
Тип села.
Куће су са обе стране сеоског пута груписане на Горњу Махалу, Доњу Махалу и на Ријеку.
Воде.
У свакој махали има по једна чесма. Стока се поји на Смаил–Башиној Води, Билаловој Води, Циганској Води и Кокиној Води.
Земље и шуме.
Услед приличног висинског положаја сеоског потеса њиве су слабе па се становништво бави сточарством, мање земљорадњом. Њиве и сенокосне ливаде су на местима: Забео, Калуђеровац, Солила, Божиловица, Ланиште у Средњем Потоку, Миланово Селиште ниже Црквишта, Нешков Лаз и Петров Лаз су према Пископовцу, Добриш повише Црквишта, Кланац ниже кућа, Џефердарова Ливада, Велике Кућетине под Мачковицом, Срндаћ, Бутковина; испаше и шуме су по Турјаку, Марковици, Обрадову Потоку, Буквару, Тодорову Брду, Цијепцу, Кочаку и Боровњаку на коме има мало „језеро“.
Име села.
Једно место ниже села, према Себечеву, назива се Крвине, по коме је село добило назив.
Старине у селу и историјат.
На Циганском Гробљу, код Бојишта, нема видних остатака од гробља. Усред села Црквина, у којој има темеља цркве и гробова око ње. У темељима једне сточарске зграде узидан је надгробни камен с натписом, по коме се дознаје, да је узет с гроба сеоског кнеза Јосифа из 18. века. Име села забележено је у Сопоћанском поменику и 1711. У Доњој Махали код чесме једно место назива се Црквиште. У селу се одржао „грчки“ бунар. Под Међама познају се „складови“ напуштених њива „србовских“ (српских).
Постанак села.
Хришћанско село раселило се крајем 17. века, а садашње се заселило у почетку 18. века. У селу има два мухамеданска гробља. Род Чокрлије има своје посебно гробље, а сви други имају заједничко гробље. Године 1948. у селу је било 338 становника:
Порекло становништва.
-Скарепи, 6 кућа, су од Куча Ганића, преци из Зелени код Рожаја, у коме и сада имају крвне рођаке; имају одељаке у Фиуљу код Сјенице, одакле су једни прешли у Нови Пазар.
-Бабинићи, 2 куће, су Кучи, старији досељеници.
-Трапоња, 1 кућа, је Куч.
-Чокрлије, 6 кућа, су Кучи, досељени из Чокрлија код Рожаја,
-Бихорац, 1 кућа, је Куч, досељен из Бихора 1913. године.
-Удовићи, 7 кућа, су су Шаљани, досељени из штавичке Жирче.
У Ријеци су:
-Бишевци, 7 кућа, су Кучи.
-Црновршани, 2 кућа, су Кучи, досељени из Црног Врха код Иванграда.
Напомена:
По Р. Љ. Павловићу у копаоничкој Јошаници има насеље Покрвеник, које су заселили Радовановићи (св. Врачи) из Покрвеника „од Новог Пазара“ пре двеста година.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
