Порекло становништва села Подримце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Подримце се налази међу неогеним брежуљцима у западном ободу Области и то на месту где се речица Шараница формирала као јединствен поток и створила долиницу међу бреговима.
Тип села.
На обемама обалама речице подигнуте су куће и стаје, збијене у двориштима која су једна до другог.
Име села.
У селу неме легенде о имену овог села. Народ назива село Подримце а негде је забележено Подринце. Од велике је важности за појашњење имена села Подримца лексичком анализом Подримца и Подринца која се међусобно доста разликују.
Анализирајући реч Подримце, мишљење је да је прихватљива теорија о постанку насеља створеном од исељеника из Метохије покрај Дрима, који су се, у току сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем, издовјили од матичне струје избеглица и населила близу Лесковца, који није био захваћен овим народном покрету. На овај закључак упућује у чињеница да Подримца нема као насеља у турским пописима из XVI века у нахији Дубочица.
Воде.
Кроз Подримце протиче речица Шараница. То је мала текућица али довољна да задовољи потребе села у текућој води. У атару села постоје ови кладенци: Чардакиња, Кладенац код школе. Два извора са приватних имања каптирана су за водовод у Горњу Махалу. У селу има и бунара, и то готово свака кућа. Неки су добоки само 3 до 4 метра има их од 13-14 метара. Кажу да вода из бунара није добра за пиће.
Земље и шуме.
Село Подримце има атар који захвата 575 хектара од које површине на њиве и баште спада 310, воћњаке 5. винограде 16, ливаде 19, пашњаке 45, шуму 159 док је неплодно 22 хектара.
Земља носи ове називе: Чардак, Доње Поље, Широка Арница или Дивљи Лан, Распутине, Црна Земља, Манастириште, Поде, Трторце, Доњи и Горњи Извор.
Постанак села и прошлост.
На месту данашњег Подримца постојало је античко насеље. Локалитет није истраживан али је пронађена једна метална рука која се налази у народном музеју у Лесковцу. Сви су изгледи да је рука женска са неке статуе која, можда, лежи у близини нађене руке дубље под земљом.
О првом словенском насељу на месту данашњег Подримца нема ближих података. Претпоставља се да је оно засељено крајем XVII века, а мугуће је да је и старије. Са поузданошћу може се пратити историја села од краја XVIII века, од када су се почели досељавати Арбанаси. Ти догађаји памте се и преносе с колена на колено у оним родовима који су у овом селу живели за време Турака.
Пред ослобођење у Подримцу је било 12 арбанашких кућа. Биле су чатмаре покривене ћерамидом а дворишта ограђена оградом од трња. У селу је постојала џамија поред које је био чардак у коме је живео хоџа са породицом. Џамија је била у Доњој Махали, испод пута.
Српских чифчијских кућа било је седам. За разлику од арбанашких ове су биле страћаре.
Срби настањени у Подримцу нису имали земљу, већ су код Арбанаса радили за храну и одело.
Пописом становништва од 1878. године констатовано је да је у Подримцу било 12 арнаутских кућа а српских само четири.
Порекло становништва.
Ослобођење од Турака дочекале су тих пет – према попису – односно седам кућа – како кажу Подримчани. Као такво ушло је у састав винарачке општине као најмање село. У слободној држави село је постепено расло и развијало се. Према попису из 1900. године имало је 29 домаћинстава и 184 житеља, 1948. – 81 домаћинство са 484 житеља, 1953. године 84 домаћинства и 398 становника а 1971. године 111 кућа са 503 становника.
У селу данас живе ови родови:
–Ђермановићи су живели у селу пд Турцима.
–Милосајци су досељени из Свођа.
–Јовини су досељени из Свођа.
–Живкини су овде живели под Турцима.
–Близанци су досељени из Дупља за време Турака.
–Велковци су досеељени из Прибоја за време Турака.
–Врањанци су досељени из околине Врања.
–Петковићи су досељени из Манкићеве – Власотинце.
–Цонићи су досељени из околине Власотинца.
–Крстићи су из Манкићеве.
–Динини (Стефановићи) су досељени из Бошњака за време Турака због убиста Турчина. Деда Тихомира Стефановића био је слуга код Арбанаса.
–Бранковски род је из Златићеве.
–Златковци су из Манкићеве.
–Пудини су из Свођа.
–Гајтанинци су живело овде за време Турака.
–Јовићи. Овом роду припадају:
–Антанасовци, Близнанци – већ поменути. Били су овде под Турцима.
–Костадиновићи су из Свођа.
–Ћосинци (Анђелковићи) су из врањског Стубла.
–Братинци (Пешићи) су из Стубла.
–Цветковци су из околине Власотинца.
–Лазаревићи су из Дејана.
–Потокари (насељени поред реке) су из Црвене Јабуке (Ристићи).
–Митровић Милутин је из Рамног Дела.
–Кокозовци су из Стубла.
–Иванковићи не знају за своје порекло.
–Сукнарци (Младеновићи) су из Дејана.
–Илићи су из Дејана.
–Јовановић Петар Јастреб је из прокупачког Јастрепца.
–Димитријевић Драгутин Синидор је из Златићеве.
Занимање становништва.
Подримчани се баве земљорадњом. Сеју пшениду и кукуруз као главне усеве. Добри су произвођачи јагода вресте зенга-зенгана. Од стоке чувају краве и то у просеку по две по домаћинству. Праве сир и продају на лесковачкој пијаци. Одлазе на рад ван села, у Лесковац и друга места.
У селу имају четвороразредну школу, као истурено одељење школе у Винарцу. Ову школу похађају и ђаци из Душанова.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
