Порекло презимена села Пекчаница, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар -1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Насеље се налази на југоисточним повијарцима планине Јелице у окружењу села Каоне, Лазца, Дедеваца, Роћевића, Горње Лопатнице и Толишнице.
Земље и шуме.
Површина насеља износи 2.052 хектара, од чега су њиве 10,47%, воћњаци 10,67%, виногради 0.5%, ливаде 14.18%, пашњаци 15,15% , шуме 45% и 4,43% неплодно земљиште.
Основна маса терена је камен пешчар и кречњак покривен иловачом. Плодног земљишта је мало да је његово становништво усмерено на воћарство и сточарство
Конфигурација села.
Предео је брдовит, испресецан већим бројем потока и поточића који су интензивном ерозијом дубоко усекли своја корита. Највећи врхови су Орлујак 662 м, Ранков гроб 534 м, Чукара 563 и Клик 661 м. Пекчаница заузима и део планине Троглав увлачећи се између Горње Лопатнице и Толишнице.
Тип села.
Куће су распоређене по странама, косама, заравнима и око потока и извора. па се може узети као село разбијеног типа.
Остали подаци о селу и историјат.
Пекчаница је старо средњовековно насеље које је скоро пре осам векова краљ Стеван Првовенчани даровао жичком епархијском властелинству под именом ПћШЧАНИЦА ВћСА Сћ ПћЧАНОМћ*. Овако одређење Пекчанице у краљевој повељи одсликава њену просторну разуђеност, што је и био разлог да су доцније у турским тефтерима неки њени заселци уписани као самостална села: Станча 1572. Мирајићи 1476. 1528 и 1572. године, Стрмово 1476. 1528. и 1572. године
Пешчаница у ужем смислу 1540. и Печин 1572. године. Станча је како се иа тефтера види 1572. године била пусто селиште чију су земљу обрађивали сељани села Лопатнице. Структура привредне делатности становништва из тог периода најбоље се може сагледати из пореских дажбина које је становништво плаћале турском феудалном систему.
У старим аустријским картама од свих наведених заселака села Пекчанице уписано је 1783. године само Стрмово (Стермово). Разбијена на већи број мањих насеља (кроз цео турски период) Пекчаница је у новоослобођеној кнежевини Србији добила и ново име – Бурковци за Цео свој данашњи атар. Како је и зашто насеље добило ово име није нам познато, али се већ 1822. године у тефтеру чибучком поново појављује старо име Пекчаница од када остаје трајан званични назив. Идентификација Ћурковаца са Пекчаницом извршена је на основу списка присутних народних старешина на скупштини у Чачку 3. децембра 1821. године, где је уписан сеоски кмет Станиша Цогољевић – Цогољ (Оцокољић) из Бурковаца за којег из других докумената вдимо да је из Пекчанице. Из пописа чибука тј. торова 1822. године видимо да је Пекчаница тада имала 29 кућа и 1.148 брава ситне стоке.
И поред тога што Пекчаница спада у групу највећих села у Надибру са површином од 2.052 хектара, она је 1822. године имала само 29 кућа. Из података о броју ситне стоке види се да 24.1% домаћинства учествује са 66,2% у укупном сточном фонду, што је донекле показатељ бројности старинаца и нових досељеника. Родови уписани у протокол чибучки 1822. године основа су становништва које данас живи у Пекчаници. Гране и огранци појединих родова се не препознају због патронимијских презимена која су настала Између 1822. и 1863. Године, па се из података датих у прегледу родова стиче утисак да је старинаца и старијих досељеника данас мало.
Топонимија.
Ракићи, Воштинићи, Врановац, Кнјевац, Станча, Радовановићи, Мирајићи, Парлоге, Базве, Орлујак, Јаинац, Клик, Батош, Велика молитва, Гробљина, Весовићи, Бела стена, Брезјак, Одаиште, Кошариште и Хајдучки брег.
Име села.
Назив насеља Пекчаница, настао је из старословенске основе ПЕШћТ* која значи пећ или пећина. Пећина на ширем простору насеља има већи број али је једна од највећих разорена приликом градње савременог пута Краљево – Драгачево. Највећи број пећина се налази на оном делу који данас не припада Пекчаници већ Горњој Лопатници (на падинама испод Јаинца према реци Лопатници), дакле, на оном делу где се налазио средњовековни ПЕЧАН*.
*Писано на старословенском.
Порекло становништва.
Редни број-назив рода-број кућа 1989-Крсна слава-порекло
1 Бакшуновићи – 3 Ђурђевдан, Бакшун–Рашка
2 Белаћевићи – 1 Ђурђевдан, Белаћевац – Косово
3 Бојовићи – 6 Ђурђевдан, из Босне.
4 Бојовићи – 1 Никољдан, Виљуша–Драгачево
5 Боровићани – 2 Јовањдан, Боровићи–Рашка
6 Васиљевићи – 1 Јовањдан
7 Васовићи -1 Томиндан, Толишница
8 Величићи – 3 Врачи, Каона
9 Вељковићи – 2 Јовањдан, грана Милосављевића.
10 Весовићи – 1 Никољдан, Лазац
11 Воштинићи – 23 Никољдан, Рудине–Мланча
12 Вучетићи – 2 Ђурђевдан, Староседеоци
13 Даниловићи – 2 Аранђеловдан, Миросаљци–Драгачево
14 Драгићевићи – 1 Аранђеловдан, Мланча
15 Дражовићи – 1 Ђурђевдан, небрачно настали
16 Ђогатовићи – 8 Ђурђевдан, Будожеља -Ивањица
17 Ђорђевићи – 4 Никољдан, Староседеоци
18 Јовановићи – 12 Васиљевдан, Братљево–Ивањица
19 Јовановићи – 3 Ђурђевдан, Староседеоци
20 Кнежевићи -1 Врачи, Каона
21 Ковачевићи – 3 Стевањдан, потомци ковача Стевана Алексића (?)
22 Ковачевићи – 6 Ђурђевдан
23 Корићанци – 1 Мратиндан, Дедевци-Богутовац
24 Котани – 11 Петковдан, Чечина. Кошаре–Пећ
25 Кушићи – 2 Јовањдан, Чечина – Кушићи
26 Лазовићи – 2 Никољдан, Толишниџа
27 Мајсторовићи – 1 Симеундан, Дедевци, Плав
28 Маринковићи – 1 Лучиндан, Толишницв
29 Марковићи – 2 Врачи, Властељица–Драгачево
30 Милинковићи – 3 Аранђеловдан, Толишница
31 Милићевићи – 2 Томиндан, Каона
32 Милосављевићи – 4 Јовањдан, Вуча–Лепосавић
33 Нешовићи – 1 Јовањдан, Лазац
34 Никодиновићи – 1 Јовањдан, грана Милосављевића
35 Обрадовићи – 1 Аранђеловдан, Роћевићи
36 Пајовићи – 5 Никољдан, Каона
37 Пиловићи – 1 Лучиндан, Дедевци –Дежева
38 Радовановићи – 12 Стевањдан, Дежева
39 Радовићи – 1 Митровдан, Дубац
40 Ракићи – 12 Никољдан, Растиште –Студеница
41 Стојићи – 2 Никољдан, Стојићи – Мланча
42 Стојнићи – 4 Ђурђевдан, Босна
43 Тодоровићи – 14 Ђурђевдан, Будожеља – Ивањица
44 Туфегџићи – 12 Никољдан, Босна
45 Ћосовићи – 3 Никољдан, Санџак
Додатна објашњења:
3) Бојовићи, друго презиме Варјаче.
6) Васиљевићи, друго презиме Софијанићи.
12) Вучетићи, друго презиме Јовановићи.
13) Даниловићи, друго презиме Симићи.
15) Дражовићи, друго презиме Јеличићи.
42) Стојнићи, друго презиме Варјаче.
43) Тодоровићи, друго презиме Тодорићи.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
