Порекло становништва села Павловац (по књизи Доњи и Горњи Павловац), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Доњи Павловац
Положај села.
Село лежи у доњем широком делу долине Катунске Речице, леве приточице Јужне Мораве. У непосредној близини насеља воде друм и железничка пруга Врање – Бујановац.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из 28 бунара. Око села на атару избијају слабији извори: Долина, Воденица и Циганско Гробље.
Земље и шуме.
Доњи и Горњи Павловац имају заједнички атар. На атару су њиве: Падина, Кремењак, Росуља, Сама Топола, Рид, Длибоки Пут, Суви Дол, Морава, Кука, Бећирке, Шамак, Браниште, Гумниште и Чукар. На планини Карпини ова села имају потес Доњи Лебовац (тамо се секу дрва).
Тип насеља.
Због положаја у долини, Доњи Павловац има низни тип; пружа се у правцу северозапад-југоисток. Насеље се дели на две махале: Српску и Циганску. Прва лежи у северозападном крају села а друга у југоисточном.
Доњи Павловац је 1951. године имао укупно 61 домаћинство, од чега 39 српских и 22 циганских кућа.
Постанак насеља, старине и прошлост.
У Доњем Павловцу утврђено је праисторијско насеље. Оно је подељено потоком у два дела; јужни део је на Гумништу а северни на Чукару. Где је било поменуто насеље пронађене су јаме, керамика са орнаментима, зделе са профилом винчанско-плочничке групе, орнаменти урезани и боцкани а постоје и комади без орнаментике, фрагменти статуета, оруђе од камена, секире, тесани кремени, тегови, остаци кућног лепа и др.
У Доњем Павловцу постоји црква посвећена Цару Константину и Царици Јелени. Црква је грађена након ослобођења од Турака. Грађење су помагали мештани из Катуна и Горњег Павловца. Око цркве је гробље. За време Турака код данашње цркве била је некаква црквина и око ње виђали су се гробови „од предњег села“. Старе гробове повремено откопава Катунска Речица. У Близини цркве, на месту Сама Топола, налази се старо селиште, данас под њивама. Од тога селишта мештани су пронашли „три стара бунара“, остатке од кућних зидова (камен, цигле, ћерамиде), затим „котлајке“, ћупове и земљене луле. Слични остаци налажени су и крај железничке пруге на месту Браниште или Јашарева Њива.
За време Турака Доњи Павловац је био чифчијско насеље. Приликом ослобођења 1878. године овде су била затечена 3-4 господара. Један се звао Јашар-ага. Господари су живели у Врању; овде су долазили лети због деобе производа. Од железничке пруге до Јужне Мораве за време Турака све њиве су биле под конопљом. Поменуте године мештани су купили земљу од Турака. Најстарији сеоски родови, који су се доселили у Доњи Павловац, су Кречини и Страшинци. Касније су долазили други досељеници.
Цигани-Роми имају гробље поред сеоске речице идући на пут за Дубницу: Због муслиманских Цигана за време Турака у Доњем Павловцу била је саграђена џамија; налази се поред садашње железничке пруге.
Порекло становништва.
У Доњем Павловцу живи досељено становништво.
Српски родови познатог порекла:
-Мађарци (Биволари), Аранђеловдаан, су досељени из неког села у Македонији. Млађе презиме Биволари.
-Преперци, Св. Петка, су досељени из Стропског.
-Бушини и Дејковци су раније чинили један род. Славе „Богородицу посну“, 22. децембра. Досељени су из Катуна где су припадали великом роду Црнинци.
-Вртогошани, Никољдан, су досељени у турско доба из Горњег Вртогоша. Тамо су припадали роду Пенинци. Њихово даље порекло је из Криве Паланке.
-Рајчини, Св. Јован Крститељ, су досељени 1878. године као чифчије из Прешевске Моравице. Овде су најпре живели у колибама.
Досељени српско родови који не знају за своје порекло:
-Керчини и Гарчини, Св. Петка. У роду Керчини 1925. године поделила се задруга од 25 чланова.
-Страшинци, Нојковци, Здравкови и Иткини. Сви славе Аранђеловдан и:
-Сормини, Никољдан.
Муслимански Цигани:
-Ајдаровићи, Рамићи, Бекићи, Демиран и Муслићи овде живе из турског доба.
-Јусуфовићи, Селманци, Бећировићи и Зимка. Ови родови су до 1878. године живели у суседном Давидовцу.
Сви Цигани су без земље; раде „на пола“ туђу земљу – узгајају дуван, кукуруз а баве се и свирањем.
Исељеници:
Од Срба су се иселили:
-Гинковци су се иселили у Горњи Павловац;
-Курџонци су се иселили у Давидовац;
-Митровци су се иселили у Бунушевац;
-Дамчини су се иселили у Врање;
-Дошљаци су се иселили у Милановац и:
-Стошићи су се иселили у Велики Трновац.
Од Цигана има неколико исељених породица у Врању.
Горњи Павловац.
Положај насеља.
Насеље лежи у непосредној близини већег и познатијег села Доњег Павловца. Атар им је заједнички.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из 18 бунара и два извора-кладенца.
Тип насеља.
Горњи Павловац је мало насеље и не дели се на махале. Има укупно 38 домаћинстава од чега српских 28 и 10 циганских.
Постанак насеља.
Горњи Павловац је исте старости као и Доњи Павловац. Најпре су у ово насеље однекуда дошли преци данашњих родова Шапини и Тивинци. После њих су се досељавали други сеоски родови. За време Турака мештани су обрађивали земљу појединих чифлик-сахибија. Њихови главни чифлици били су у Доњем Павловцу. Године 1878. земља је купљена од исељених чифлик-сахибија. Гробље Горњег Павловца налази се код цркве у Доњем Павловцу. Сви српски становници славе славу цркве у Доњем Павловцу – Цар Константин и Царица Јелена.
Порекло становништва.
Српски родови:
-Шапини, Парапејци, Шуткини и Митровци – сви славе Св. Петку. Не зна се њихово порекло.
-Тивинци, Пешкини и Гинковци – сви славе Аранђеловдан. Право старину не знају. Гинковци су раније неко време живели у Доњем Павловцу.
-Мусини славе Митровдан. Не знају за своје порекло.
-Маринкови и Мечкарци, славе „Св. Богородицу посну“; за своје порекло не знају.
Муслимански Цигани:
-Шабанови су досељени из Рогачице у Кривој Реци.
-Коритари су врло покретљиви; сада живе у врбљаку поред Јужне Мораве. Праве корита од врбе, топола и „трепетљика“ (јасика). После пар година преселиће се на друго место – село.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
