Порекло становништва села Паља, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Паља је село на десној страни долине Паљске Реке. Куће су у њему збијене. Махала Шарци је са леве стране реке.
У селу има око 50 кућа.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Цикуљ, Ограње, Удовица, Средњи Рид и Равна Шиба.
Старине у селу.
У овом селу постоји „Градиште“, које је у почетку Паљске Долине, на једној коси између два изворна крака, од којих постаје Паљска Река. То место је под гором. Ту су, по предању, живели Латини, које су непријатељи опколили и они „изгинули“. Постојао је канал од Градишта до реке. Кроз тај канал гуске су силазиле до реке и по њима су освајачи открили улаз у град и уништили га.
Постанак села и порекло становника.
Паља је старо насеље. Не зна се подробно о првом засељењу ни о пореклу становника. По првом засељењу постоји само једно опште предање, које наликује на села Гара, Ласковица и још нека, што је изгледа карактеристично за нека села на овим просторима. Први су се осниваоци тога села доселили „од Србију“. Пошли су са децом и када су дошли близу данашњег села Паље, где је најпре било село, доле у реци, деца су почела играти градећи кошаре. Ту су смишљали „дека да се населе“ и по деци, која је ту почела градити кошаре, они се ту заселе. До тада није било села, становници су скитали.
У селу су ове породице:
У Богојиној Мали су:
-Цветанови;
-Јованичови и;
-Богојини.
У Шарчевој Мали су само:
-Шарци.
И још:
-Дикавци и:
-Малкочеви.
Некада је у селу било само три куће: Цветанови, Јованичеви и Дикавци. Дикавци и Богојини су били једна породица. Дикавци су названи по томе што су некада бежали у Дикаву и тамо једно време становали па се потом вратили у Паљу, одакле су били старином.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.