Порекло становништва села Островица, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Островица лежи на деловима једне простране површи, чија висина износи 800 до 1000 метара. Источно од села настаје стрм одсек висок око 500 метара. У подножју овог одсека лежи алувијална раван Јужне Мораве. Привредне површине, које користе становници, налазе се на темену поменуте површи.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из више кладенаца и чесама – Милкина Бара, Припор, Грабовац и др. Ископана су и три бунара.
Земље и шуме.
На граници атара леже потеси, који се зову: Кремен, Песочина, Бачевиште, Преслопина, Раздолци, Мала Борча, Јасиковац, Мали Габер, Градиште, Голи Рид, Сами Дуб, Николинци, Гроот, Козовац, Дубрава, Лозиште и Самар. Унутрашњи потеси су: Сланиште, Језеро, Киселци, Суви Вир, Габер, Падина, Дугањиште, Горњи Рид, Грмађе, Соколица, Топило, Доњи Рид, Росуља и Селиште.
Тип села.
Островица је село разбијеног типа. Дели се на пет махала: Ковачевска, Терзинска, Баба Стојанинска, Баба Каринска, и Баба Јанинска. Између махала има издвојених порединачних кућа.
Островица је 1952. године имала укупно 71 домаћинство.
Постанак села, старине и прошлост.
У западном делу села, на тромеђи Островице, Јовца и Гумериштта, диже се узвишење Градиште, високо 1021 метар. На темену узвишења „има неке старе развалине“, налазе се „црепутине, старинске паре и железурија“. Старији мештани наводе да је на Градишту некада био „римски град“. Становници Градишта сахрањивани су на гробљу, које је лежало у подножју. Ту су сада њиве и извор Мече Глава.
Селиште је потес са њивама и ливадама покрај села са северне стране, до махале Баба Стојанинци. Ту избије један извор. Мештани кажу да је на Селишту било неког „предњег народа“.
Потес Језеро лежи у јужном делу села. Данас су тамо виногради у којима се налазе темељи од кућа, делови земљаних ћупова и „неке парице старинске“.
До сада се претпостављало да се село Островица код Владичиног Хана помиње 1355. године као Дејаново завештање Богородичином манастиру у Архиљевици. Ова претпоставка се не може одржати стога што Дејан није држао овај део Врањске Котлине.
Данашња Островица стара је око 210 година. Њу су основали досељени српски родови, који су се прибрали са више страна. Најпре су се доселили у исто време преци родова Врбовци, Качарци, Терзинци и Баба Стојанци. Неколико година иза њих дошао је данашњи највећи род Ковачевци. У непосредној близини потеса Селиште налази се потес Село, дана под њивама и ливадама. На Селу су биле прве куће данашње Островице. Тамо су стари „живели скривени од Турци у шуми“. Они су се касније раселили на поједине околне потесе „тамо куде се није радило, на видетно место“.Тако је Островица постала разбијена. На потесу Село нема остатака од кућа.
Прича се да је манастир Васкрсење суседног села Јовца некада припадао Островици. Једном је код манастира извршено убиство. Уместо мештана Островице „крв су платили“ сстановници из Јовца. Тако су они присвојили земљу око манастира и сам манастир.
Сеоска слава је првог четвртка после Духова, као и у суседном Мазарићу и Прибоју.
За вреске потребе мештани посећују цркву у Јовцу.
Грбље лежи у средини села.
Порекло становништва.
У Островици живе ови родови:
-Врбовци, Аранђеловдан, спадају у групу старијих родова. На зна се одакле су досељени. За њих се говори да „не напредују“.
-Качарци, Аранђеловдан, су досељени из Пелинаца код Куманова.
-Терзинци, Аранђеловдан, се деле на:
-Марковци, Јаричани и Терзинци. Порекло им је из Шоплука – Крајиште или Горња Пчиња.
-Баба Стојанци, Никољдан, су досељени из неког села у Шоплуку.
-Ковачевци, Никољдан се деле на:
-Ковачевце, Миленковце, Баба Каранце, Баба Јанинце, Слаништаре и Јанковце. Потичи од деда Павличка. Павличко се иселио из Љубате код Босилеграда и најпре дошао у Врањску Бању, где је радио као ковач. Тамо „није могао да плати порез“. Због тога се одселио у Загужане код Сурдулице. У Загужану је Павличко „убио Турчина“ и побегао у суседни Прибој. Није дуго тамо остао, већ „је изишао“ у данашње планинско село Островицу. Павличко је имао 5-6 синова и од њих потичу данашње породице. Павличко је предак петог појаса: Ристо, 60 година – Стеван – Стојан – Стаменко – Риста – Павличко.
-Деда Петровци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Досељени су касније од претходних родова.
Исељеници.
-Островичани живе у Јелашници.
-Островичани живе у Биновцу.
-Ваљавичарци живе у Корбевцу.
-Островци и Рабучици живе у Тибужди.
-Ковачевци, иселило се 9 породица у Белишево, Прибој, Јовац, Велики Трновац, Врање, Мелово (Пољаница), Лесковац, Чашка (Велес) и Ђевђелију.
-Терзинци, иселило се шест породица; две у Јовац и по једна у Моштаницу, Радејевце (Лебане), Коретина (Гњилане) и Ниш.
-Јаћимовци су се иселили после 1878. године у село Ђерекаре – Пољаница.
-Аћимовићи живе у Добрејанцу – Пољаница.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
