Порекло становништва села Осаоница, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Осаоница је код ушћа Осојке у Људску, са обе њене стране, а између рилитског брда Градине и Маркова Брда.
Тип села.
Има кућа поред пута Нови Пазар—Сјеница, које чине друмско насеље. Село се дели на Велику Осаоницу, главни део села, Малу Осаоницу с кућама ниже Градине и на крај Космајевац са кућама на десној страни људске.
Воде.
У друмском насељу је чесма Хајрат, озидана. Крајем прошлога века она је била „с три чепа, покривене павиљоном, који је угодан за одмор путника и ручавање лети“. У селу су Грозничавац у Малом Потоку, чесме Драча и Врело под Градином, Грабовача у Космајевцу, Хајдучка Вода, а у Малој Осаоници су две безимене чесме. Осојка постаје од Окошког Потока и Штитарке. Тамо су њиве и ливаде Лијепа Раван. Ту има и пећина. На десној страни Осојке и брда Чорлије и Стране.
Земље и шуме
Њиве и ливаде су у равни поред Људске, које се наводњавају „браздама“ разведеним из корита људске и са чесама; шуме и испаше су по брдима Космајевцу и Косачеву, оба на десној страни Људске.
Старине и остали подаци о селу.
На вулканској купи Градина била је некаква градина, од које сада нема никаквих видних остатака. Према Градини на брегу је повелико старо гробље. Ту је и садашње хришћанско гробље. На речној плавини Осојке у друмском насељу је џамија. После одсељавања мухамеданаца за Турску 1935, она је запустела а 1941. срушила се. Код џамије је хан, прилагођен за друмску кафану, спаљен 1941. Сада су у друмском насељу подигнуте зграде основне школе, општине и ситничарске радње. Недалеко је мухамеданске гробље, а повише њега је Алилов Гроб.
Постанак села.
Данашње село основали су новопазарски бегови крајем 18. века, насељавајући „кметове“ (чипчије) из околине. Осаоницаје означена као насељено место на Вуковој карти Србије. Знатно веће насељавање Осаонице било је после ослобођења Никшића 1878, када су се доселили никшићски „муаџери“. Они су се одселили у Турску од 1913–1935. Године 1948. село је имало 162 становника.
Порекло становништва.
-Мрљеши, 3 куће, су од Мрљеша у Троштицама.
-Дикић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Јанче.
-Радетић, Мићовић, 1 кућа, Св. Јован, су досељени из пештерског Буђева, били у Бијелим Водама, дошли 1896. године у Малу Осаоницу.
-Видаковић, 1 кућа, Ђурђевдан, је досељен из Пачевине, 1896. године. Прешли у Малу Осаоницу, не зна старину.
-Алексић, 1 кућа, је од Кудра у Троштицама.
-Кнежевић, Вуковић, 1 кућа, Св. Трифун, је досељен из Драгаљевине и Раковца 1914. године.
-Јањушевићи, 2 кућа, Св. Мрата, су од Озринића у Црној Гори, били у Бабинама код Милешева, па једни отишли у Ужице, други у Крушевац и Београд, а ови у Осаоницу 1914. године. По предању крвни род су с Курепима у дробњачкој Тушини.
-Сарићи, 2 куће, Св. Арханђео, су Морачани, били у Рватима на Ибру, овамо дошли из подгорског Буча 1914. године.
-Палибрк, 1 кућа, Св. Јован, из Медовине у Моравицама.
-Патричевићи, 3 куће, Св. Никола, претку узео ага земљу у Дежеви, овамо дошао из Дојиновића.
-Плавшић, Поповић, 1 кућа, су Кучи од Плава, овамо дошли из Штитара 1924. године.
-Вукићевић, 1 кућа, Лесендра, је Васојевић, досељен из Медовине.
-Шућевић, 1 кућа, Св. Пантелија, је Куч, досељен из ивањичког Старог Влаха; по предању предак пошао с Карађорђем, девет година био у Сирчи код Краљева, па се повратио.
-Кожовићи, 2 куће, су од Дабића у Родићу, овамо дошли из Штитара 1924. године.
-Смудије, 3 куће, су од Смудија у Љуљцу.
-Бешевић, 1 кућа, су од Бешевића y Штитарима, изумрли по мушкој лози.
*
Порекло становништва насеља Бујци, сада у саставу села Осаоница.
Положај насеља.
Бујци су ниже тектонског раседа и Црног Врха, који су на граници области и Пештерске висоравни. Од суседне Праштевине раздваја га долина у Дедином Лазу.
Тип насеља.
Куће су на раздробљеном положају, удаљене једна од друге.
Воде.
Извори: Марина Вода повише кућа, Чесма у средини села с коритом за прање рубља; Стублина је извор у Клисури. Под Литиком има неколико чесама за стоку. Поток Клисура извире под Литиком и утиче у Рогатачку Реку.
Земље и шуме.
Њиве су добре за бела жита. Оне су мале, око кућа, чесама и код гробља. Испуст стоке је на Нинаји.
Комуникације.
Сеоски пут води повише кућа ниже раседа. Ниже кућа су дубоке долине, па се тамо обавља само пешачки саобраћај; има више веза са пештерским селима него с нашим.
Остали подаци о селу.
Старо и садашње гробље је на брегу ниже села. Село се расељавало 1875. године, па се поново населило 1878. године. муаџерима из Херцеговине, који су се одселили у Турску 1913. и 1920. године. Мухамеданско гробље је било код старог хришћанског. После њих су се доселили Старовлашани из села под Јавором. Године 1948. Имало је 69 становника.
Порекло становништва.
-Јовићевићи, 6 кућа, Св. Никола, су из Медовине код Ерчега у Моравицама.
-Секулићи, 3 куће, Св. Николаа су досељени из Ерчега.
-Петровић, 1 кућа, Лазарева субота, је досељен из Косовице у Моравицама.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
