Порекло становништва села Ораовица (по књизи Ораховица или Оровица), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ораовица je са обе стране Ораховичког Потока, леве притоке Бањске Реке.
Тип села.
Куће су по присојима Стрменца, Ћупине и Љескове Главе. Највиши крај села назива се Љескова Глава, а доњи Ријека. Брда Летовачка Чукара, Ћупине и Ћупине. Чукица деле Ораовицу од суседног насеља Рудина.
Воде.
Вода се употребљава са чесама Студене Воде, Сига–Воде, Стублине и са „јаза“ (вадe). Крај Лескова Глава узима воду са чесме код хана на Кадијачи. Кроз село протичу Бојов Поток, Коњски Поток, Жуто Цвијеће, Златни Поток и Бијели Поток.
Земље и шуме.
Њиве су слабе. Оне су око кућа и на местима Острој Коси, Дугачкој Њиви, Лозишту, Малом Брду и по странама долина сеоских потока. Ливаде су по лазовима и на местима Гуџалишту, Висиовцу, Ћафи, Безистену и Ћупини; испаше су у долини Златног Потока, Јерининој Глави, Великом Преслу и по Рудинама. Један врх Њескове Главе назива се Закршће а други Бијели Пањ; државна шума је у Столовима и Пркачу, а то су највиши делови планине Церовика.
Старине и остали подаци о селу.
У селу има приличан број старих, готово засутих рударских окана око Љескове Главе и у Златном Потоку. Народ их назива „подруминама“, јер имају хоризонталан положај. Крај села Љескова Глава забележен је 1832. године. По предању Ораовица се населила у 18. веку. Од још старијег становништва остало је гробље на Бријегу са старим, грубо клесаним надгробним плочама. У том гробљу има темеља од црквине. Садашње гробље је у крају Ријеци, а крај Љескова Глава има гробље у Бијелом Потоку. Ораовица је имала 1897. год. 5 кућа а 1910. 7 (Љескова Глава 3). Године 1948. Ораховица је имала 119 становника.
Порекло становништва.
-Ђуровићи, Јаковљевићи, 2 куће, Јовановићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани, дед ћуро дошао у Војмислиће на Ибру.
-Караџић, 1 кућа, Миленковић, 1 кућа, Св. Никола, дед из Ловца у Бањској ушао одиви у кућу.
-Бојовићи, 2 куће, Ђоковићи, 2 куће, Марићи, 2 куће, Милојковићи, 2 куће, Митровдан, су старији досељеници из Херцеговине, прешли из Грижана.
-Пауновићи, Милићи, 3 куће, су од Морачана Милића у Гркаји.
-Вуловић, 1 кућа, Митровдан, слава земље св. Никола, су досељени из Пасјег Потока.
-Пејовић, Миловановић, 1 кућа, је од Пејовића у Рудинама.
У крају Ријеци:
-Пантовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч.
У крају Љесковој Глави:
-Стојковића, Миљковићи, 4 куће, Митровдан, су пореклом из црногорске Херцеговине; крвни рођаци су им Мекоделци у Улијама – копаонички Ибар и у бањским селима Житковцу и Жеровници.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
