Порекло становништва села Ображда, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Ображда се налази на вишој дилувијалној тераси Пусе Реке и то на њеном ободу под самом Петровом Гором и Раданом, управо на месту где се завршава Велики Петровац и планински масив прелази у Радан планину. То је право потпланинско село, збијеног типа.
Име села.
Када су пастири са Радана и Петрове Горе почели да обрађују подпланинску зараван, прва бразда узоране земље дала је има насељу; бразда-образда-Ображда. Тако је постало име села.
Воде.
Кроз село тече поток – Река, који извире под Раданом на локалитету Ширине, кота 900 метара. Његово дубоко корито опасује обрашку цркву са југозапада. Вода овог потока тече према истоку, испод села Мајковца се спаја са Бориначком Реком а одатле као један водоток све до ушћа и Ивањску Реку између села Орана и Ивања, обилази село Вујаново са западне стране, и пошто испод села Брестовца пресече пут Бојник – Радана планина, улива се у Пусту Реку, као њена десна притока.
У атару села Ображда има пуно извора: Паничка, Делница, Шаварина, Горња Делница (три извора), Марјанина Делница, У Тршевину, Младенова Ливада и Свињарева Колиба. У селу има бунара чија дубина износи од 10 до 12 метара. У новије време свака настањена кућа је увела у кућу текућу воду из водовода каптираног на локалитету Ширине.
Између локалитета Црквени Забран и Падине, испод места званог Сечине, извире вода сланог укуса. Некада, док их је било, су биволи радо долазили и лизали белу сигу којом је била обложена стена на овом месту.
Земље и шуме.
Обаржда је мало село са свега 36 кућа и 127 становника – податак из 1971. године. Њен атар, у односу на број кућа, је веома простран. Укупна му је површина 939 хектара, од чега на оранице спада свега 77 хектара, воћњаке 8, винограде 2, ливаде 84, пашњаке 165 и на шуму 595 хектара. Неплодно је свега 10 хектара.
Земља носи ове називе: До Боринца, Под Величка, , Средорек, Медункар, Браници, Мира, Благуњак, Деонице – Горња и Доња, Тршевине, Ситнари, Аљави Горун, Језеро, Трње, Рид, Брскиња, Падина, Црквине Браник и Гарина.
Постанак села и старине.
Ображда је старо српско село, настало у доба насељавања словенских племена у Пустој Реци. Први познати споменик о овом селу налази се у трговачкој књизи новобрдског трговца Михаила Лукаревића.
Као значајну старину у Ображди забележио је у својој студији „Из Нове Србије“ Мите Ракића једну црквицу. За ову црквицу ништа се не зна осим да је славила Св. Ображду, да се зове црква Ображда и да је по њој и село добило име Ображда.
Данашња црква у Ображди, подигнута на истом месту где је била стара, једноставна грађевина на две воде, посвећена је Св. Тројици. Подигнута је и освећена 1885 године. Унутар дворишта цркве подигнут је леп, висок и витак звоник, који се назире и са крајњих источних међа Пусте Реке. Као грађевина самоуких градитеља, у подножју шумовитог Великог Петровца импресивно делује.
До Другог светског рата, северозападно од цркве налазила се школска зграда, која је за време Другог светског рата била партизанска болница, која је у једној офанзиви спаљена. На том месту подигнута је спомен плоча.
Порекло становништва.
Село Ображда стоји на челу свих насеља Пусте Реке које његови житељи напуштају насељавајући се у градовима широм Србије.
Данас у Ображду живе ови родови:
-Милчићи-Дилиманци су из Црне Траве.
-Јовићи-Биорци су из Доброг Поља.
-Здравковићи-Чукурусци су из Козила.
-Здравковићи други-Макинци су из Доњег Гара.
-Ћирићи-Чукурусци су из Козила.
-Миленковићи-Кукарци су из Доброг Поља.
-Миленковићи други-Чукурусци су из Козила.
Занимање становништва.
Земљорадња и сточарство су основно занимање Обрашчана. Како је ово село и НО борби било изразито борачко, готово свака кућа има по једног уживаоца борачке пензије. Млади одлазе на рад у земљи и у иностранство. У селу живе само старачка домаћинства.
У основној школи у Боринцу само је петоро ђака из Ображда. Од 37 пописаних домаћинстава само пет имају подмладак у просеку, то је нешто мање од седмине броја домаћинстава што је најбољи показатељ одумирања овог села.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
