Порекло становништва села Навалин, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Навалин се налази у алувијалној равни Јужне Мораве, на левој обали Баре, оне текућице која делимично представља вештачки канал од Чукљеника а делимично прима воду Топлика из Забарја испод Бобишта, тече између Навалина и Јужне Мораве готово паралелно са њом, обилази са истока навалинско и богојевачко гробље и улива у Ветерницу пред само њено ушће у Јужноу Мораву.
Тип села.
Услед плодног поља, Навалин је збијено насеље, али му сокаци нису онако уски како се то често дешава у нашим селима.
Име села.
Према легенди, када се први становник овог села овде настанио, начинио себи кућу, која се мало накривила на једну страну као да ће да падне – „навалила се“. По том првом насељенику, односно његовој кући нагнутој на једну страну, село је добило своје име – Навалин.
Воде.
Навалин се сматра моравским селом и поред тога што није на самој обали, већ око два километра западно од њеног корита. Једина текућица је Бара.
За потребе људи и стоке у домаћинствима се користе бунари, чија је дубина од 3 до 6 метара. Многа домаћинства се служе пумпама. Раније на месту где је била Тодорова воденица на Бари је постојао исзвор, који је постојао „од век и свет“. Имао је питку и меку воду. Имао је отвор од једног до два метра. Када је Тодор напустио ову воденицу на Бари и овај извор је затрпан.
Пољски пут за Лесковац пролази преко локалитета Црни Вир. На овом месту зими и у пролеће постоји вир чије је вода бистра али тамне боје, па је назван Црни Вир. Лети пресушује.
Земље и шуме.
Атар села Навалина лежи између атара села Богојевца, Бобишта, Кумарева и Грајевца. Величине је 505 хектара. Њиве и баште захватају простор од 375, воћњаци 9, виногради 3, ливаде 35, пашњаци 31, шума 4 док је неплодно 50 хектара.
Земља носи ове називе: Рајковица, Крушке, Рибарско, Горње Ливаде, Горње Гложје, Доње Гложје, Горунке, Бучило, Чкореке, Јасике, Дељенице, Клацанке, Криве Њиве, Рупе, Пруд, Параспур или Њиве Параспурке, Шаврљивица, Бегове или Бегчики и Селиште.
Постанак ела и прошлост.
Навалин је старо српско село, настало када и остала словенска насеља, вероватно пре него што је Немања припојио Дубочицу Рашкој. Из раних времена нема писаних извора. Турски тефтер из почетка XVI века бележи Навалин као тимарско село.
После реформе турског царства крајем четврте деценије XIX века, Навалин није очувао своју слободу већ га је потчинио неики Турчин са титулом бега. Траг овог навалинског господара очувао се у називу локалитета Бегово или Бекчики.
Да је Навалин био почитлучен указује локалитет Параспур или Параспурке, као траг специфичне аграрно-правне институције у потчитлученим селима за време Турака.
Порекло становништва.
По попису становника одмах по ослобођењу од Турака у Навалину је било 53 куће и 373 становника. Према попису из 1953. године у њему је било 160 кућа и 967 становника а 1971. године 221 кућа и 956 становника.
У селу живе ови родови:
Непознатог порекла:
–Мицинци живе од давнина у овом селу. Чечкини сродни Мицинцима, Жабарови су сродни претходнима, Мишајци (Кокошкарови и Денчини), Талини и Дакини су од браће Талета и Даке, Симонови (Михајловићи и Салтировићи), Андрејинци, Порчини (Илићи), Пирчини (Стојковићи и Јовановићи), Грнчаровци су сродни са Пирчинима, Денчини, Лукини (Кочићи), Динчини, Здравкови, Вроћкини, Шолини, Салтирови (Живковићи), Јовичкини, Бурчини сродни Јовчинима, Вилипови, Магинци-Драгијини и Деда-Јанковци.
–Мењски су пореклом са Косова.
–Броћкини (Брођани) су из Буниброда.
–Ћуовци су из Ћуова.
–Ћићкини су пореклом из Конопнице.
–Батковци, столари, су скорашњи досељеници из Големе Њиве – Црковнице у ширем смислу.
–Спасини су из Ступнице, где имају род.
–Алабакови или Алабаци су из Прибоја – призећен.
Занимање становништва.
Мештани Навалина се баве земљорадњом и на њивама сеју пшеницу и кукуруз. Производе и кромпир. Велики су баштовани, производе на великим парцелама зелени и индустријску паприку, зелену продају широм земље а индустријску предузећу „Моравка“ у Лесковцу. Производе купус, лук и нарочито празилук. Воће имају у двориштима, углавном шљиву за ракију. Винограде само за своје потребе.
Од стоке имају: 11 домаћинстава овце – укупно 300 грла. Краве чувају по једну а неки и више грла. Продају млеко по кућама у Лесковцу. Производе сир и продају на лесковачкој пијаци. Чувају и коње. Сматра се да једна коњ спада на свако друго домаћинство. Сада у селу има око 100 коња. Користе их за вучу и радове на њивама.
Многи раде у Лесковцу, углавном у фабрикама као радници. Омалдина се школује до четвртог разреда у селу а до осмог у Богојевцу. После школовања се усмеравају на разна занимања, углавном пољопривредна.
Некада је на Јужној Морави и Бари било воденица.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
