Порекло становништва села Намга, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Намга је са обе стране сеоског потока, саставнице Слатинске Реке. Повише села су брда Дрењак и Ћорлас.
Тип села.
Куће су груписане око два главна извора на голим рудинама.
Воде.
У селу има неколико мањих извора, који лети пресушују; али су главне воде Буковик и Кркушка Чесма, а чесма Велница, код Дубраве, је појило за стоку.
Земље и шуме.
Зиратне земље има мало око кућа и извора. Најбоље су на Селишту. Становништво се бави сточарством, знатно мање земљорадњом. Испаше су на местима: Демове Баре, Велница, Главица, Лазић, Лисичје Рупе, Нухова или Баловска Главица између Намге и Смолуће, Реџово Брдо између Намге и Лука, Међугор, Бабајне, Медведњак и Варнице; шуме су Тртичка Пода, Дубраве, Клик, Жара, Гропе између Доброга Дуба и Падалишта, Осоје и Виган. На Велници и Вигану има рудних жица олова и каменог угља.
Постанак, старине и остали подаци о селу.
Име села забележено је у Сопоћанском поменику. Код села има остатака „грчког“ гробља са темељима црквине. На Селишту је било насеље хришћанског становништва. Између Намге и Доброг Дуба има закоп од „градине“, вероватније од беговске куле. Код села је данашње гробље а имућнији се сахрањују код џамије. Данашње село заселило се у почетку 18. века.
Порекло становништва.
-Демировићи, 7 кућа;
-Кркушићи, 6 кућа;
-Хаџићи, 10 кућа;
-Тртице, 12 кућа, и:
-Хамиш (хоџа) ,1 кућа.
Њихови преци су се доселили из „Тртова“ (Тртошева) код Фоче.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
