Порекло презимена села Мусина Река, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар -1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Насеље се налази на левој страни доњег тока истоимене реке, у окружењу села Самаила, Мрсаћа, Адрана, Јарчујака и Дракчића.
Постанак села.
Насеље је нема сумње веома старо што потврђују и два стара гробља, која се налазена простору насеља.
Име села.
Сам назив је двозначан, па не можемо бити сигурни да ли је настао по српском или турском личном имену Муса. Како је простор насеља био у саставу турског спахилука (Мрсаћког), вероватно је Муса био један од турских спахија. Чињеница да је у ХIХ веку било покушаја да се Муса замени са Марком тј. да се насеље зове Маркова Река или само Река иде у прилог тврдњи да је име селу настало по турском спахији. Ови покушаји званичних власти у том настојању нису успели и поред тога што је име насеља у дужем периоду у званичним документима уписивано као Маркова река или само Река. Из докумената и топографских назива на терену
дознајемо да су на овој богатој земљи у дужем периоду имали своје спахилуке Али спахија Мрсаћки, Муса и Рустем од којих су остали називи „под Мусиним шљивама“, Рустемова ћуприја итд.
Историјат села.
И поред тога што је како смо већ рекли, насеље веома старо о њему нема никаквих података из средњег века па ни из доба турске владавине или његово раније име не препознајемо. Расељавања за време Пожаревачког мира 1718. године када је граница између турске и аустријске царевине ишла Западном Моравом затим додела појединих села турским спахијама и масовнно насељавање Влаха на ове просторе у ХV веку, вероватни су разлози што су се стари називи неколико насеља у овом пределу изгубили па је тај случај и са Мусином Реком.
Први помен Мусине Реке као насеља потиче из 1821. године када је извршен попис чибука у овом крају. Из овог се документа види да је Мусина Река била једно од највећих села у Надибру почетком ХIХ века, чак већа и од Самаила која су имала 38 кућа. После разграничења сеоских атара које је извршено 1828. године, Мусина Река је територијално смањена тако да је 1831. године имала само 21 домаћинство. Ово је једини разлог што је број старинаца данас сведен само на Грујовиће, док су остали прикључени Самаилима. Територијално смањење Мусине Реке извршено је за рачун повећања Самаила која су тада била стециште среза Самаилског.
Топонимија:
Потес, Шумарићи, Јевђовача, Бетениште, Урошевска равна, Јоковићи, Димитријевићи и Весковића Ливаде.
Земље и шуме.
Насеље заузима простор у укупној површини од 291 хектар, од чега су њиве 33%, воћњаци 7,9%, ливаде 32,8%, пашњаци 6.5%, шуме 8,7% и 11% неплодног земљишта.
Порекло становништва.
Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло
1 Богићевићи – 1 Никољдан
2 Бошковићи – 1 Јовањдан, Девићи
3 Вукомановићи – 7 Митровдан
4 Грујовићи – 5 Ђурђевдан
5 Димитријевићи – 9 Стевањдан
6 Дмитровићи – 1 Аранђеловдан, Мланча
7 Ђаковићи – 1 Ђурђевдан
8 Ерци – 1 Јовањдан, Ушће
9 Живановићи – 1 Ђурђевдан, Обрва
10 Јевтовићи – 3 Јовањдан
11 Јовановићи – 1 Аранђеловдан
12 Јоковићи – 8 Ђурћевдан
13 Љубисављевићи – 2 Симеундан, Лазац
14 Мајсторовићи – 1 Симеундан, Дедевци
15 Маринковићи – 3 Лучиндан, Горњи Дубац
16 Милићевићи – 1 Томиндан, Пекчаница
17 Милићевићи – 1 Апесандровдан, Орља Глава
18 Милојевићи – 1 Аранђеловдан, Лазац
19 Милошевићи – 5 Мратиндан
20 Милутиновићи – 4 Ђурђевдан, Дедевци
21 Михајловићи – 1 Никољдан
22 Перићи – 1 Аранђеловдан, Конарево
23 Попадићи – 1 Никољдан, Буђево–Пештер
24 Радојевићи – 1 Ђурђевдан
25 Радосављевићи – 1 Стевањдан, Дедевци, друго презиме Росићи
26 Радуловићи – 5 Стевањдан
27 Ракићи – 3 Никољдан, Лазац
28 Ристовићи – 4 Аранђеловдан, Врдила
29 Стојановићи – 3 Ђурђевдан, Обрва
30 Терзићи – 3 Никољдан, Самаила
31 Тодоровићи – 1 Јовањдан
32 Чоловићи – 2 Стевањдан, Лазац
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
