Порекло становништва села Мухово, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Мухово, „Јемуово“, са својим засеоцима, је у долинама левих и највиших притока Људске Реке (Муховске) и Равногорске Реке.
Тип села.
Село се дели на Горње и Доње Мухово. Оба насеља су у подножјима планине Козника, Једре и Градине. Крај Доњега Мухова у долини Луке назива се Пејовача. У њему је чесма истог имена. Заселак Граб је у присоју Муховице, заселак Козник на планини Кознику, заселак Равна Гора је у долини Равногорског Потока. Сва насеља су опкољена шумовитим брдима: Једром, Кошковском Косом, Козником, Градином, Чуком, Разбојиштем, Муховицом и преседлином Малишевцом према Крћу.
Воде.
Имају изворску воду и неколико „вада“, којима се разводи вода са Голије по њивама и ливадама на местима: Брезе, Вражја Главица, Саставци и њиве под Једром; за пиће се употребљава вода са извора, реке и вада. У Пејовачи је чесма истог имена, у долини Луке је чесма Церковац, усред Граба је чесма Врбље, у Кознику чесма Црвенка. Муховска Река постаје од извора Јанине Воде, који је на Старцу у суседној Радаљици, а други извор је у Пушини ниже Граба. Она не пресушује, али се њена вода разводи по њивама и ливадама, па зато корито лети остаје без воде. Њена лева притока је Лука, која пролази Говеђим Долом. Место код ушћа Луке назива се Десетак.
Земље и шуме.
Листопадна шума је по брдима; највише има букове, јер је земљиште довољно влажно. Нарочито су шумовити огранци Једре, Козник и Миљков Крш, y којима је густа шума уточиште вукова, Дивљих свиња и медведа. Испаше су на брдима Петки, Грабљичу, Брежђу, Сјеничком Долу ниже Козника, а на Голији су на Омару и по Колешници до Муховице. На Голији је четинарска шума. Називи места са испашама на Кознику су: Миљков Крш, Кардашов Крш, Крћанско Буче, Галевски Врхови, Ступице, Типац, Курбаниште (између Граба и Мухова, на коме мухамеданци жртвују стоку зверовима), Литице, Седеће, Црвенка, Сврачи До, Грапски До, Синанов До, Голо Брдо, Раденков Поток, Муховски Поток. На левој страни Муховског Потока су пашњаци: Главица, Шиљак, Висеће, Баре и Беглук. Називи места на Једри: Вршни Лазови, Брезова Раван, Крешине, Коритник, Холијевке, Попрдљива Долина и Валоге. Њиве су у долинама и по странама брда, има их под Вражјом Главицом и на Петки. Називи ливада у Грабу су: Пејовача, Равногорско Брдо, Буљин Поток, Равнине, Завојци, Велика Муховица, Крњача, Смаљово Брдо, Бојовка, Прионовци, Милишевац, Дубара, Подкозник, Секулинац, Бишевске Ливаде и Жива Бара. Њиве и ливаде у засеоку Кознику: Седло, Буче, Лисниковиште, Јавор, Дугачка Њива, Стрновита Њива, Крље, Лазови, Ива, Улица, Беглук, Питома Ливада; паша је у Хајдучком Лазу а приватна шума код Киловитог Раста. Њиве и ливаде у Мухову: Главица, Станиште, Подкозник, Селиште, Гувно, Ровчине, Лука, Стари Гај, Грабљак, Чајир, Шиб, Десетак, Гњила, Редови, Драгољесе; паше: Баре, Грабовиште, Брезова Раван, Сутеска и Једра.
Старине, име и остали подаци о селу.
У Доњем Мухову одржао се камени крст, једини остатак старијег хришћанског гробља у селу. На Градини, између Мухова и Радаљице, нема видних остатака од утврђења. Назива се Јеринина Градина. На Кардашеву Кршу има зидина од пограничне стражарнице. Ниже Градине је место Петка. Сада ту нема видљивих остатака цркве, која је била посвећена Петки. Мухамеданско гробље је у долини Рековца, а хришћанско у Горњем Мухову. По казивању Мухово се назвало по леглу некаквих муха у Муховици. Планина Једра назвала се по „једрој“ (дебелој) шуми. У Грабу је Селиште, остатак насеља које је претходило данашњем. Као село Мухово забележено је у Сопоћанском поменику и 1711. године. До ослобођења оно се називало Јемуово, Јемухово. Назив је исти или или сродан назива насеља Мухово у Славонији и у околини Дубровника, тако се назива и једно насеље у Лужници на северним огранцима Судета. Године 1948. у Мухову је било 386 становника.
Порекло становништва.
-Ајдаровићи, 13 кућа, Каровићи, 2 куће, су помухамедањени стари српски род.
-Алићи, Омеровићи, 4 куће, су стари српски род.
-Пренковићи, 3 куће, су арбанашки род досељен из околине Краљева, око 1833. Године; има их одсељених у Турску.
-Гуџевићи, 3 куће, су од Гуџевића у Грабу.
-Мушићи, 2 куће, су из Дунишића код Сјенице; десет њихових породица одселило се за Турску 1925. године.
-Николићи, Брњаци, 2 куће, су досељени из Колашина на Ибру 1913. године.
-Каришик, 1 кућа, је досељен од Сјенице.
Хришћански родови:
-Точиловци, 2 куће, су од Точиловаца у Пострмцу.
-Лешкин, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Кузмичева 1923. године.
-Радомировић, 1 кућа, Ђурђевдан, је досељен из Котлова у Моравицама.
-Гојковић, 1 кућа, Св. Стеван, је досељен из Водица у Моравицама; имају одељаке у Ђонлијама, Полицама и Врбовцу.
-Белчевићи, Вилимоновићи, 2 кућа, Нешовић, 1 кућа, Ђурђевдан, су досељени из Расна код Сјенице; одељаци су y Павлици на Ибру.
Одселили се:
-Радовановићи у ибарско Церје и:
-Јемовић (Јеумовићи) у Крушевицу, варошицу Рашку, Пашино Гувно, Луковик, Грачевине, Јарандо, Баљевац и у Нови Пазар.
Родови у Кознику:
-Бишевци, 5 кућа, су Кучи, досељени из рожајског Бишева.
-Шабовићи, 1 кућа, су Шкриељи, су досељени из Дуге Пољане.
-Синановић, 1 кућа, је хоџа, из Новог Пазара.
-Ћировићи, 2 куће, Св. Никола, су досељени из Буђева.
-Ашани, 2 куће, Ђурђевдан, су досељени из Штавља.
Родови у Грабу:
-Гуџевићи, 12 кућа,су помујамедањени Срби, досељени из околине Краљева.
-Граница, 1 кућа, је Куч од Новалића, има одељака у Бановици, а 13 породица се одселиле за Турску 1925. године.
-Милићевићи су се одселили се у драгачевско Ртаре.
У Равној Гори су:
-Гуџевићи, 2 куће, су од Гуџевића у Грабу и:
-Глођовић, 1 кућа, је од Глођовића у дежевском Витошу.
*
Порекло становништва насеља Козник, сада у саставу села Мухово.
Положај насеља.
Козник је у горњој долини Црновршке Реке, између Козничког Крша, брда Записа, Чепељског Потока, села Бориковца и Мушова Врха према Јелачићу.
Тип насеља.
Куће су подигнуте по присојним странама побрђа. По свом положају дели се на Горњи Козник и на Доњи Козник.
Воде.
Има изворску воду: Батачка Вода, Врело, Попова Вода, Вода у равни. Кознички поток извире у Доловима, а поток Шлап постаје од Врела.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су помешане око кућа и по странама побрђа на местима: Вртача, Андријине Њиве, Дивље Орнице, Јасење, Церовик, Крушањак, Селиште, Брезица, Глишовак, Лазово Гувно, Бара, Прла, Дубока Орница, Рајевска Бара, Паљевина, Оџина Ливада, Особина, Гудура, Jоше, Пискавац, Конопљиште, Батачка Вода, Поповача, Занога, Стари Церовик и Бачије; шуме: Мушов Врх, Косица, Чукара, Трновача, Кућишта, Срндаћ, Папратница, Голаћ, Лас (Лаз), Камаљ, Буче и Ј еловик; тамо су и сеоске испаше.
Постанак села, старине и остали подаци.
Неки поп Сава Недељковић родио се 1709. године. у Кознику под Рогозном, за свештеника постављен 1726. године, па је назив села забележен и 1780. године. Према томе село је постојало у почетку и крајем 18. века. Од тог старог села остало је гробље на месту Гувнини, у коме се виде темељи порушене црквице. На Кули је била вероватно агина кула. У Дивљој Ливади, под Мушовим Врхом, има дуварина и остатака „вигњева“, старих рударских ковачница. Данашње село заселили су Дробњаци око средине 19. века. Године 1948. оно је имало 110 становника.
Порекло становништва.
-Ристовићи, 4 луће, Ђурђевдан, су Дробњаци из Комина у рашкој Јошаници. Тамо је била велика задруга, чији су чланови настрадали од некакве болести, па се доселили овамо.
-Глођовићи, 6 кућа, су од Глођовића у дежевском Витошу.
-Секулић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч из Амзића, био у Лечи, одељак му је Секулић у подгорском Бујцу.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
